OVAJ SVET JE TEK PUKI PRIVID

"Ovaj svet je tek puki privid: on nema stvarno postojanje. I to je ono što se naziva uobraziljom.... Znajte da ste i vi sami samo jedna puka uobrazilja. I sve što opažate i kada kažete sami sebi "to nisam ja", takođe je uobrazilja. Prema tome, čitav svet postojanja je uobrazilja unutar uobrazilje." - Ibn Arabi, arapski filozof i mistik iz Andaluzije.

Parafrazirajući Ibn Arabija, a ne ulazeći preterano u tačnost njegovih tvrdnji, možda bi trebalo  čitavu priču preneti u sadašnje vreme i zapitati se šta se dešava sa "istinom"? Da li je i ona samo plod naše uobrazilje ili, pak, "igračka" koja već dugo vremena služi za porugu i podsmeh? 
 

Sakrivena je, verovatno, u "smutnim vremenima" koje je, po svemu sudeći, veoma teško rasvetliti. Jednom kada se sve pogrešno poređa, ostanu posledice ravne najzamršenijem lavirintu.
Uostalom, sa druge strane, šta bi se, u ovom trenutku, i radilo sa njom?
 
Ovako kako smo satkani, kada ne raspoznajemo ni najočiglednije činjenice, sve više sitničavi i zajedljivi, licemerno i isključivo samo sebi okrenuti, sve manje sposobni da prepoznamo "znakove pored puta", najsvrsishodnije bi bilo priznati, kako stoje stvari, poraz i sačekati, ukoliko takve prilike i bude, neki srećniji trenutak. Ili, ipak, takav "poraz" shvatiti kao istinski i pravi početak.
 

Tumaranje u mraku, nalik grogiranom bokseru, uz pobednički aplauz lažnoj ili lažnim pobedama, pretvoriće nas, zaista, u jednom momentu u najveću moguću uobrazilju. Nalik mnogobrojnim životima kada su život i svet koji ih okružuje - tek puki privid.
 
Uobrazilja, da se vratimo na početak priče, naime, u sadašnjim okolnostima, s obzirom na količinu bahatosti i arogancije, uopšte nije daleko od uobraženosti -  gotovo se savršeno sa njom slaže i nadopunjuje...      Z. M.