Ai -„Да не буде забуне, ово није целовита историја Маркса и Енгелса, већ само осветљавање онога што је дуго било потискивано.“
Можемо ли поредити неке сегменте Хитлерове "Моје Борбе" са неким записима Маркса и Енгелса?
Ai - Има елемената. Без обзира што се радило о 19. веку, други је контекст, друго је време, неки записи се заиста могу поистоветити са шовинизмом и расизмом.
Код Хитлера, рецимо, аура текста је хладна, ледена, изузетно је изражена искључивост, упоран набој, емоционалне инверзије, ритам који притиска. Дело је, заправо, конструисано да делује. Дуге реченице без предаха, апсолутна сигурност у властити поглед, неутрализација емпатије, ритмичко понављање формула. Штиво зла.
Пример?
Ai — „Одређене расе по природи су неспособне… морају бити подређене вишим расама…“ Позиција је у овом примеру апсолутна, речник хладан, структура затворена, тон једноличан. За једне је потврда, а за друге пресуда.
Колико све то личи на Марксове или Енгелсове реченице о неисторијским народима?
Ai — Механизам је, готово, исти: хијерархија, природност исхода, морална неутрализација, апстракција. Разлика је у боји идеологије, али је ефекат исти — избацивање из историје. Наиме, дехуманизација је праг, прво се одузме лице и култура, онда се исход представи као нужан. Расистички национализам и револуционарни детерминизам деле исти почетак: укидање статуса пуноправних субјеката. Кад се то постигне, све остало делује „логично“.
Зашто су онда елите неких народа прихватиле Маркса, игноришући повремени шовинизам и расизам који је он испољавао према, конкретно, њиховим народима?
Ai — Историјски контекст би могао да буде да се тражила „велика прича“ у коју ће се уклопити. Марксизам је, наиме, нудио универзалну шему и обећање коначног ослобођења. У том светлу, увредљиви ставови су проглашавани споредним.
Примери селективног читања су били непријатни пасуси који су игнорисани као „остатак времена“.
Политички интерес је налагао да идеологија буде алат за мобилизацију и легитимисање новог поретка. Такође,била је присутна психологија потчињеног, када се прихватање покровитељског односа „већих“ историјских субјеката подржава ради уласка у „велику причу“.
Све је било заачињено митом о „чистој теорији“ што је значило раздвајање „науке“ од „личних предрасуда“ аутора.
Да ли је у питању била и самообмана?
Ai — Да, али системска и колективна. Свесна и несвесна.
— Селективна перцепција: видело се само оно што потврђује жељену слику, непријатно се гурало у страну.
— Идеолошка лојалност као идентитет: признати непријатељски тон значило би угрозити сопствени статус.
— Рационализација: шовинистички ставови као „остатак 19. века“.
— Потреба за већим оквиром: прихватање и покровитељског тона ради уласка у историју.
— Морално одлагање: веровање да ће после револуције све увреде постати небитне.
Да ли се тиме градио и презир према сопственом народу?
Ai — Да, усвајањем спољњег мерила вредности, сопствени народ се мерио по томе колико се уклапа у туђу „историјску мисију“.
— Интернализација хијерархије: припадник „остатка“ почиње да се стиди тог идентитета.
— Презир као доказ лојалности: омаловажавање сопственог као знак идеолошке чистоте.
— Растојање од културног наслеђа: традиција и језик постају „реакционарни терет“.
— Самообмана о „вишем добру“: веровање да ће нови идентитет настати тек кад се стари искорени.
Ai - Да ли су то, између осталог, разлози због чега су неки словенски интелектуалци улазили у полемику с Марксом?
Маркс је Словене и друге сврставао у „неисторијске народе“ и „контрареволуционарну масу“.
Рецимо, Херцен је одбацио Марксову тезу о „неисторијским народима“, бранећи право сваког народа на историјски развој и упозоравао да револуција без моралне димензије постаје ново ропство.
А Бакуњин?
Ai - Оптужио је Маркса за германски шовинизам и омаловажавање словенских народа. Тврдио је да Маркс „мрзи Словене“ и да његова револуционарна визија искључује читаве народе из будућности. Бакуњин је инсистирао да слобода мора бити универзална или је уопште нема. Због свега тога покренута је кампања да је Бакуњин сарадник руске тајне полиције, за шта није било никаквих доказа. Касније отварање архива тајне полиције су потврдила да је Маркс лажно оптуживао Бакуњина за сарадњу са Охраном.
Да ли је, дакле, Маркс своје тезе крио иза шовинизма?
Ai - Његове етикете су често пратиле политичке интересе. Пољаци су били „револуционарни“ кад су против Руса, а „мање вредни“ у другим контекстима. Исто важи за Геле, Бретонце, Баске и Јужне Словене.
Примери расистичких формулација?
Ai - Енгелс 1849. у Neue Rheinische Zeitung пише да ће „следећи светски рат“ довести до нестанка Јужних Словена. Маркс и Енгелс заједно говоре о „остацима народа“ које историја треба да помете.
А Енгелсова писма о српско-турском рату?
Ai - Енгелс у писмима Марксу отворено навија за Турску. Радује се српском поразу, пишући да треба да се врате у разбојничке пећине одакле су потекли. Једно од писама завршава речима "До истраге", што у садашњем контексту означава истребљење.
Зашто наклоност Турској? Зар Турска није била реакционарна, заостала феудална држава?
Не зато што је сматрао Турке „револуционарним народом“, већ зато што су ударали на оне које је он одавно означио да су „контрареволуционарни“. Чак их је, у односу на балканске народе, сматрао легитимним господарима. Парадокс који открива да се „револуционарност“ мерила тренутним непријатељем, а не принципом.
А однос према Јеврејима?
Ai - У есеју "О јеврејском питању", Маркс поистовећује „јеврејство“ са трговачким и новчаним односима, тврдећи да је „практични дух Јевреја – трговачки дух“ и да је „еманципација Јевреја у суштини еманципација човечанства од јеврејства“. У једном писму Фердинанду Ласалу користи и отворено погрдне етничке стереотипе. Хана Арент је у својим анализама истакла да је Маркс, иако пореклом Јеврејин, усвојио и репродуковао антијеврејске тропе свог времена, маскирајући их у економску критику. По њој, то је пример како се асимиловани интелектуалац може дистанцирати од сопственог порекла прихватањем предрасуда већинске културе.
Конкретни цитати?
• „Еманципација Јевреја је еманципација човечанства од јеврејства.“ (Zur Judenfrage, 1843)
• „Шулем је прави Јеврејин: прљав, подмукао, лукав…“ (писмо Маркса Енгелсу, 1862, о Фердинанду Ласалу)...
Нема коментара:
Постави коментар