Николу (Николаја) Кибалчића (Кибалчича) јавност је упознала као опасног и суровог терористу из „Народне воље“ и као главног конструктора експлозивних направа у атентату на руског цара Александра II. Ко је он, у ствари, био?
Ai – Никола Кибалчић — цареубица и пионир космонаутике је рођен 19. октобра 1853. у Коропу, у породици православних свештеника. По оцу, Ивану Јосифовићу, српског порекла из требјешког/никшићког краја, по мајци, Варвари Максимовној Иваницкој, из руског свештеничког рода. Одрастао у кући у којој су вера, књига и дисциплина били темељи. У истој кући и брат Степан, добровољац у српско-турским ратовима — судбина која ће се оштро разићи од Николине.
– Како је изгледао његов пут до револуционара - терористе?
Ai – После гимназије и кратког боравка у богословији, уписује Институт железничких инжењера, затим Медицинско-хируршку академију. У младости чита забрањене књиге, упознаје људе који верују да је царизам препрека сваком напретку. Године 1875. ухапшен је због пропаганде и осуђен је на три године затвора. По изласку са робије, био је под полицијским надзором. Међутим, то га није спречило да настави своје револуционарно деловање, чини се још усмеренијем ка тероризму.
– „Народна воља“ у то време?
Ai – Мала, али одлучна организација, настала из раскола „Земље и слободе“. У њој су били високообразовани људи: Андреј Жељабов, Софија Перовска, изузетно образована, племкиња, ћерка генерала, губернатора Петербурга , Вера Фигнер, која је била потомак једне од најстаријих руских аристократских породица, Тимофеј Михајлов, Лев Тихомиров… Сви су они, не бирајући средства, фанатично веровали да је политички терор једини начин да се царска аутократија сруши. Кибалчић је у тој подели улога био главни конструктор — геније за израду бомби.
– Како је изведен атентат на цара, 13. марта 1881?
Ai – План је био врло прецизно скројен и подразумевао је више паралелних сценарија — минирање пруге, подземне тунеле, улично бацање бомби... Прва експлозија зауставила је цареву кочију. Цар је изашао из кочије не би ли помогао рањеницима који су лежали на улици, међу њима су били и многобројни погинули. Међутим, убрзо је уследила друга експлозивна направа и тада је цар Александар претрпео повреде од којих је убрзо преминуо. Цар, познат као „Ослободилац“ због укидања кметства, убијен је, услед терористичког напада фанатика, на улици у тренутку када је разматрао нове реформе.
– Истрага после атентата?
Ai – Истрага је била темељита, готово сви учесници су похапшени. У истрази и на суђењу Кибалчић признаје своју конструкторску улогу и не тражи милост. Одбија покајање пред свештеником. И остали завереници су се држали чврсто: Жељабов је био врло одлучан у одбрани онога што је учињено, Перовска - без кајања, Михајлов и Рисаков уопште нису сумњали у оправданост онога шта је учињено, Гелфман, иако трудна, остаје непопустљива у одбрани учињеног. Вера Фигнер ће у својим мемоарима записати да је та непопустљивост била заједничка црта која је оставила снажан утисак на све. Такође, уопште их се није дотицало што су многи недужни цивили настрадали.
– У тим данима догодило се нешто што Кибалчића, ипак, издваја од других терориста?
Ai – После пресуде 26. марта, затражио је папир и прибор. За три-четири дана у ћелији саставио је меморандум о апарату за реактивно кретање — пионирски пројекат вертикалне летелице са управљивим потиском. Тражио је месец дана да га доврши и преда властима „на корист науке и државе“. Власти молбу одбијају. Међутим, и то што је био завршио било је невероватно научно вредно. Сви главни елементи су били саткани у том раду.
Казна је извршена 3. априла 1881, а рукопис остаје у архиви до после 1917, када је објављен у совјетској штампи и препознат као пионирско дело космонаутике.
– То је необичан контраст — рушење државе терором и истовремено дар држави?
Ai – У његовој свести то, заправо, није било противречје. Политички је био против режима, нису га се, наиме, дотицале никакве жртве, али је веровао да знање припада свима. Осећала се грозничавост да не оде у смрт а да не остави народу и држави оно што поседује.
– Наслеђе које је остало после њега?
Ai – У историји је Кибалчић остао препознатљив као цареубица и као генијални пионир космонаутике. Укратко, злочинац и трагичар своје генијалности.
П. С.
Никола Кибалчић је у затвору саставио пројекат вертикалне летелице засноване на реактивном потиску са управљањем правца и јачине потиска. Концепт предвиђа седиште/платформу са комором за сагоревање изнад које је постављен терет, док се потисак производи контролисаним сагоревањем чврстог експлозивног пуњења. Регулација потиска и управљање врше се изменом издувне површине и дефлекцијом млаза (векторисање), тако да летелица може да изведе успон и стабилизацију у вертикали. Идеја уводи два кључна принципа модерне ракетне технике у истом акту: варијабилни потисак и управљиви вектор потиска, у време када није постојала оперативна технологија за фино дозирање горива нити системи активне стабилизације. - Због свега овога се сматра оцем космонаутике.
...
Ово су одговори Ai - вештачке интелигенције на питања аутора чланка. Језик алгоритма је донекле измењен ради лакшег читања.
Vrteska
Нема коментара:
Постави коментар