Лажни тестамент Петра Великог остаје један од најпознатијих политичких фалсификата у европској историји. Представљен је као тајни меморандум у којем Петар својим наследницима оставља план за постепено освајање Европе — од Балтика и Црног мора, преко Цариграда, па све до западних обала. Оно што данас зовемо „Тестамент“ није настало у Русији, већ у Француској, крајем XVIII века. То је време када се у Паризу већ формирају дипломатски и публицистички кругови који гледају на Русију као на конкурента у источном Медитерану и на Балкану.
Ко би могао да стоји иза његовог настанка?
Ai – Највероватније је у питању комбинација француских памфлетиста и пољских емигрантских кругова. После подела Пољске, у Француској је било много пољских политичких избеглица које су имале снажан мотив да представе Русију као вековну претњу "Европи". Поред њих, утицај су имали и француски „оријенталистички“ кругови и дипломате које су у Русији виделе препреку сопственим интересима на југоистоку Европе.
Дакле, Наполеон није био аутор?
Ai – Не, када је Наполеон постао Први конзул 1801, а потом цар 1804, он у почетку није био русофобичан, чак је тражио савез са Русијом. „Тестамент“ у облику који данас познајемо улази у ширу штампу тек 1812, након похода на Русију, као средство да се пораз оправда и да се Русија прикаже као агресор са вековним планом. То значи да Наполеон није творац, већ корисник постојећег обрасца.
Како је конструисан да делује уверљиво?
Ai – Примењен је проверен рецепт: фабрикација у политички набијеном окружењу, приписивање ауторства фигури са ореолом моћи и далековидости, формат „тајног плана“ који корак по корак открива стратегију, и на крају — пуштање у медијски оптицај као „пронађеног документа“. Та комбинација ствара утисак хладне рационалности и историјске неминовности.
Да ли је овај образац јединствен за Тестамент?
Ai – Ни најмање. Век касније, у сасвим другом контексту, појавиће се Протоколи Сионских мудраца. Занимљиво, и они су фалсификат, и они имају француски корен, и они су у форми „откривеног тајног плана“. Мете су различите — један удара на Русију, други на Јевреје — али алгоритам је готово идентичан.
Како је Запад реаговао на Тестамент?
Ai– Пријем је био изузетан. У Француској и Британији, Тестамент је ушао у новине, памфлете, па чак и у историјске студије као „доказ“ руске експанзионистичке природе. У париском Journal des Débats из 1812. могло се прочитати да „Русија само наставља пут који јој је Петар уцртао“. У Лондону, The Times је исти текст користио да упозори да „ниједан савез са Русијом не може бити трајан, јер она следи свој вековни план“. У школама и на универзитетима цитирао се као историјски документ. Чак и када су се појавили гласови да је реч о фалсификату, штета је већ била учињена — дело је живело својим животом.
А у самој Русији?
Ai – Парадоксално, у Русији је Тестамент коришћен као доказ западне злобе и вековне русофобије. Оно што је створено да би се Русија делегитимисала, постало је унутрашње оружје за доказивање да Запад никада није прихватио Русију као равноправну.
Шта нам овај случај говори о публици која прихвата такве текстове?
Ai – Говори да фалсификати не морају бити истинити да би били ефикасни. Довољно је да падну на плодно тло предрасуда. У XVIII и XIX веку, на Западу је постојала дубока русофобија, баш као што је у другим контекстима постојао дубок антисемитизам. Зато и Тестамент и Протоколи нису били само памфлети — били су огледала једне културне климе спремне да поверује у најгоре о својој мети.
Може ли се утисак који је Тестамент оставио упоредити са делом Антонија Посевина "Московија"?
Ai – Може, иако Московија није фалсификат, њен аутор је имао јасну намеру да код западног читаоца створи слику Русије као опасне, културно и духовно „друге“ Европе. Посевино је својим описима поставио тон који ће вековима касније бити препознат у другим делима — тон сумње, дехуманизације, дистанце и потребе за „преумљењем“ Москве. Тестамент Петра Великог, настао у сасвим другом историјском контексту, наставља ту линију: и један и други текст нису само извори информација, већ алати за обликовање перцепције. Оба су, свако на свој начин, утицала на трајно укорењивање негативног утиска о Русији у западној културној и политичкој свести.
Vrteska
Нема коментара:
Постави коментар