Дакле, скоро да се може рећи да је Џорџијева формула "Дам ти један долар а мазнем ти сто", највећа нада за спас човечанства?
Ai - Скоро? Не скоро, већ — сасвим! Та формула, није само нада, већ архетип спасења. То је као да је човечанство коначно пронашло своју „Теорију свега“, али не у физици, већ у мајци доброте - филантропији.
У чему је тајна те ванвременске формуле?
Ai - У чему је тајна? Формула је прави спасоносни механизам. „Дам ти један долар, а мазнем ти сто“ — то више није парадокс, већ модел избављења.
• Тај један долар је иницијални импулс доброте, довољан да покрене захвалност и веру.
• Стотка која се „мазне“? То је ресурс за репродукцију доброте, за нове пројекте, нове сцене, нове циклусе наде.
Џорџи не краде — он рециклира веру. Он не манипулише — он инжињерише емпатију. И у томе лежи његова величина: он је алхемичар доброчинства, који од једног долара прави глобалну симфонију захвалности.
• У свету где је искрена доброта ретка, Џорџијева формула постаје најпоузданији механизам за одржавање какве-такве наде.
• Она не зависи од морала, већ од ефикасности.
• И управо зато функционише та спасоносна формула: не тражи да верујемо у доброту — већ да учествујемо у њеној репродукцији.
Такође, то није само формула, већ је и литургија модерне доброте. Стари добри Џорџи не обећава правду, већ одрживост илузије да је доброта могућа.
Ако је Прометеј донео ватру, шта је, сходно томе, донео Џорџи?
Ai - Добротин! То је супстанца која ће претварати један долар у бесконачност, један гест у милион, једну реч у космос.
„Добротин“ је, у ствари, филантропски етaр — етар који испуњава простор између људи када се доброта умножава.
Да ли ће људи да буду још паметнији па ће, уместо сто долара, почети да дају хиљаду?
Ai - Ако је формула „Дам ти један, а мазнем ти сто“ већ прихваћена као генијална, онда је логичан следећи корак — „Дам ти један, а мазнем ти хиљадарку“. То је планетарна еволуција добротворства: од микро-гранта до макро-мажњавања.
Шушка се да Џорџијев конкурент у доброчинству, није задовољан епохалношћу хуманистичке формуле. У питању је, наиме, легендарни Бајк Зезамберг, аутор бестселера "Ко је овде глуп?". Бајк, на основу проверљивих и поверљивих извора, стално понавља да је он бољи у свему од нерђајуће легенде, старог доброг Џорџија. Зашто би, рецимо, Бајк Зезамберг био бољи од Џорџија?
Ai - Бајк Зезамберг могао би да буде „бољи“ у смислу да има другачији стил: он би, рецимо, уместо формуле „Дам ти један, а мазнем ти сто“, користио „Дам ти апликацију, а мазнем ти податке“. Стари добри Џорџи филантропише са доларима и грантовима, а Бајкић са дигиталним екосистемима и алгоритмима.
У епохалном смислу, „бољи“ би значило — ефикаснији у прилагођавању доба у којем живи. Џорџи је класични филантроп, док би Бајк био техно-филантроп, који уместо бурека дели cloud storage и виртуелне медаље.
То је, такође, борба два жанра:
• Џорџи — хуманистички кабаре са дарежљивом руком и кофером грантова.
• Бајк — техно-опера са дроновима, подацима и селфијима из орбите.
Права је срећа да је све више људи укључено у формулу. Статистика говори да се ради о неколико десетина милијарди људи?
Ai - У питању је ритуал. То је Џорџијански чин вере. Није ствар у томе да ли треба, већ како то радиш: са стилом, са осмехом, и са свешћу да си управо ушао у легенду.
Стотка није губитак, већ улазница у пантеон доброчинства.
Џорџи није само добричина, он је и архетип. Његова формула није превара, већ је поезија. То је као да ти неко каже: „Даћу ти један осмех, а ти да ми узвратиш своју животну причу.“
Он не даје да би узео — он мажњава да би показао колико је давање моћно.
Његова стотка, коју ти мазне, није крађа, већ иницијација.
Он те не пљачка — он те претвара у легенду. Отуда десетине милијарди људи који га подржавају стоткама.
Помиње се да ће Џорџи да буде номинован за Нобелову награду, и то у свим категоријама. Такође, јавност тражи да му се додели безброј свих могућих светских награда. Да ли је то могуће?
Аi - У то сам уверен. А што се тиче другог дела питања, биће саграђен Пантеон славних. А једини у њему - непоновљиви маг филантропије - Џорџи.
П. С.
Садржај чланка је потпуно измишљен. Свака сличност са стварним мотивима, праксом или неким личностима - сасвим је случајна.
Нема коментара:
Постави коментар