Vladar gitarskih akorda i neverovatne energije koja je kao užareno sunce topilo sve pred sobom, Džimi Hendriks (1942-1970), završio je život kako je i "zaslužio" - kao talentovani, ali nezreli i predozirani narkoman...
Okružen surovom svakodnevnicom, novcem koji mu je neprestano izmicao, ogromnim tiražima i slavom koju je sve teže podnosio, Hendriks je veoma brzo postao običan pijun u odmeravanju veoma moćnih igrača tog vremena.
Rat u Vijetnamu, ekonomska i moralna kriza, buđenje svesti obespravljenog crnog stanovništva, uvukli su ga u ring iz kojeg, izgleda, nije bilo povratka.
Crni Panteri, ekstremna organizacija američkih crnaca, nastala na očaju i nemoći, videla je zgodnu priliku da privuče idealan adut na svoju stranu i u tome je bila prilično uspešna. Bila je to izvrsna besplatna reklama za pokret u nastajanju i, sa druge strane, a da pripadnike tog pokreta to uopšte nije mnogo interesovalo, podebela omča koja je, kao Damoklov mač, čekala na najveću gitarsku zvezdu tadašnjeg vremena.
Sa druge strane, bez obzira na svoju prirodnu bistrinu, u polju gde se odigravao sukob, Hendriks je bio samo neko ko je bio predodređen nešto da daje i poklanja. Novac je, naime, mimo njegove kontrole, odlazio na sva moguća mesta i za sve moguće namene. On je, naravno, na vreme bio okružen ljudima koji će da vode, umesto i protiv njega, sve poslove...
Uporedo sa tim, uz svu medijsku hvalu, štampa je kontinuirano "provlačila" priču o narkomanskim i alkoholičarskim sklonostima i vešto potencirala njegovu upletenost sa Crnim Panterima, podižući je na najviši nivo. I, kao što se dalo pretpostaviti, krug se zatvorio posle samo nekoliko godina.
Čovek koji nikada nije pio vino, u trenutku smrti je u organizmu imao preko dve litre ovog pića. Najnovije informacije, posle višegodišnje nezvanične istrage, ukazuju da je bio vezan za stolicu i da mu je tada, onako bespomoćnom, sipano vino kroz grlo. Prve zvanične informacije su, pak, ukazivale na predoziranost heroinom, tabletama i to je ostalo i do današnjih dana. Otprilike, uz sav nesvakidašnji i vanserijski talenat, po mišljenju mnogih, ipak je u pitanju bio obeleženi i obojeni narkoman i alkoholičar. Poznato je, naime, svima kako narkomani i alkoholičari završavaju. Još ako su, uz to, i drugačije boje kože…
Paradoksalno, veliki umetnik više je vredeo mrtav mnogima. Od menadžera, povezanog sa mafijom, za kojeg se sve više vezuje smrt Hendriksa, nekih beskrupuloznih pripadnika Crnih pantera, pa do onih najmoćnijih koji su, inače, kao i uvek, sve nadgledali.
Kada se sve "završi", moralne, političke i rasne predrasude, naravno, više ne važe. Ceni se samo ono što donosi novac. A tu je, svakako, prerano upokojeni Hendriks postao prava "zlatna koka". Ideali ostaju "naivnim i detinjastim" slušaocima njegove muzike... Z. M.
Нема коментара:
Постави коментар