Ne dragi moj, ti samo nisi poslednji koji tako misli...
Kako dolazite vi uvek nešto novo donesete i ostavite, ali to ne znači da se uvek o dobru radi... Ono što ne znaš ili, možda, što ne želiš da znaš, ne znači da nije postojalo ili da ne postoji. Valjda ti je to, napokon, postalo jasno...
... Pogledaj onog tamo što stoji i nešto priča...
Koliko visoko je podigao bradu i glavu, uz tako "važan i značajan" pogled...
Kao da mu je značajnije što misli da ga neko gleda i što mu se divi nego ono što, naizgled, tako "pametno" govori...
Ne vide mu se ruke, čudiš se... Ne vidi mu se, u stvari, lice koje je tim rukama, zapravo, sakrio... Neko to čini od stida i sramote a neko da sakrije svoju nečasnu nameru...
"Slušajući najdužu uspavanku, zavarani nadom koja to nije, uhvaćeni u predahu zamke vremenskog puta, i dalje se ponose na ono što nisu i ljute na sve ono što jesu..." Z. M.
Нема коментара:
Постави коментар