To što se događa izmedju Boga i nas nije za priču. To je naš razgovor i nije ni za čije uši. To je samo naša ispovest nekome ko je već u našem srcu i duši. I to je najtiša priča od svih koje će ikada biti ispričane.
Ona je zvuk tišine. Ta priča. Ispovest.
Mnogo neizvesnije je iskupljenje.
Nekada samo klecaj, suza koja nam se potkrade u dnu oka, brzo obrisana rukavom, koju niko, baš niko nije stigao da primeti; to je neka prilika u kojoj se otvore dveri srca ka duši. To je, možda, spasenje. Sev noža koji pokida lance. To je, opet se vraćamo na naš najtajniji i najitši razgovor sa Bogom, zrak nade koji nam pokaže svu tamu, to je naš uzlet u nebo pre prave smrti.
I kao što svako ima svoju smrt, ima i iskupljenje.
Ni za koga to ne znamo, sem što ponekad osetimo u nekome da se iskupio - prekaljen ognjem kajanja, nekakvim restlom koji mu se potkrao u kojem smo prepoznali njegov zapis u večnosti, ili velikom promenom.
Umetnici, makar i sa jednim jedinim delom, najčešće su uspevali - upisani lepotom u nezaborav.
Ž. Ž.
Mnogo neizvesnije je iskupljenje.
Nekada samo klecaj, suza koja nam se potkrade u dnu oka, brzo obrisana rukavom, koju niko, baš niko nije stigao da primeti; to je neka prilika u kojoj se otvore dveri srca ka duši. To je, možda, spasenje. Sev noža koji pokida lance. To je, opet se vraćamo na naš najtajniji i najitši razgovor sa Bogom, zrak nade koji nam pokaže svu tamu, to je naš uzlet u nebo pre prave smrti.
Umetnici, makar i sa jednim jedinim delom, najčešće su uspevali - upisani lepotom u nezaborav.
Ž. Ž.
Нема коментара:
Постави коментар