BESI SMIT - SUDAR KOJI JE POKRENUO KONTROVERZE

Bio je to sudar, sa smrtnim ishodom, koji je pokrenuo kontroverze koje traju do današnjeg dana. Besi Smit (1894-1937), legendarna džez i bluz pevačica, bila je, po mnogima, najbolja svih vremena.

Davne 1937. godine dogodio se sudar koji je pokrenuo mnoge kontroverze vezane za njen život i ime. Udarivši svojim automobilom u parkirani kamion kraj puta, teško povredivši ruku i obilno krvareći, odlazi u pravcu prve bolnice za „crne“ stanovnike. Usput, da nevolja bude veća, dogodilo se još nekoliko sudara. Kao da se sve bilo zaverilo da Besi ne stigne na vreme. Amputacija ruke, koja je i inače, od posledice sudara, bila skoro presečena, ispostavila se kobna – nije preživela.
Mnoge nedoumice su vezane za njenu smrt. Prva i najznačajnija je da je „beli“ lekari nisu primili u bolnicu, pa sve do obeležja njenog groba. Informacija koja je kružila i koja i dan danas kruži da joj „beli“ lekari nisu hteli pomoći – možda nije tačna. Za tu priču oko njene smrti, direktno inspirisanom rasnom mržnjom, pobrinuo se, izgleda, producent i menadžer Hemond – iz čisto komercijalnih razloga. Smatrao je, naime, da će senzacionalistička smrt slavne pevačice doneti još koji dolar njemu i „Kolumbija rekordsu“. Do trenutka smrti Besi je prodala više od dva miliona ploča – ekvivalent današnjih oko 200 miliona nosača zvuka. Amerika je, u vreme rasne segregacije, bila prilično loše mesto za „obojene“ stanovnike. Podela na sever i jug bila je još uvek izražena.
 „Niža bića“ koja su pronosila slavu Amerike, bili su dobri kao osvajači medalja, pevači i vrhunski muzičari – dok se svetla bliceva i reflektora ne pogase. Dakle, idealna podloga za plasiranje lažne priče. Međutim, ne može se, ipak, u potpunosti isključiti rasizam kao jedan od faktora njene smrti. Pouzdano se zna da je automobil, u kojem je bila, proveo suviše vremena na putu do bolnice gde su primali pripadnike njene rase… Na nepobitan i tačan odgovor izgleda da će sačekati neko drugo vreme…

Njen grob je, sa druge strane, bio neobeležen i prepušten nestanku i zaboravu. Bilo je pokušaja da se preko koncerata obezbedi novac za spomenik, međutim, svi su se oni završavali neuspešno – novac je, naime, „volšebno nestajao“. Da nije bilo Dženis Džoplin, najveće bele pevaćice svih vremena, pitanje je da li bi se grob Besi Smit ikada pronašao i da li bi veo zaborava zauvek prekrio seni njene „crne“ prethodnice. Besi je, naime, bila uzor i idol mladoj Dženis. Senka velike džez i bluz pevačice ju je pratila do same smrti. Otkrivši grob preuzela je i staranje o njemu. Dženis Džoplin je nekoliko puta, da li u šali ili ne, govorila da je ona reinkarnacija nenadmašne pevačice.

Velika i sjajna Besi je, napokon, našla svoj mir i stekla priznanje celokupne i zvanične Amerike. Njene pesme, koje je samo ona znala da izvede i kojima je podarila dušu kao niko pre i posle, nastavile su da žive kao svetionik anđeoskog glasa koji je zaustavljen kada je mogao još mnogo toga da ispeva… Z. M.