I uvek isto pitanje: koliko je ko natovario problema na svoja a i na tuđa leđa?
Umesto bilo kakvog odgovora:
Ovo je, izgleda, samo nastavak već, poprilično, utabanog puta, podeljenog na, naizgled, brižljivo odabrane datume zalutalih samozvanaca, nemarnika sklonih najgore mogućem samozavaravanju...
A, i inače, ti datumi i postoje samo, čini se, zbog sklonosti ka savršeno zamišljenoj, odabranoj i odigranoj predstavi. U takvoj, naime, predstavi najvažniji glumci su, potpuno prirodno i očekivano, rascepkane celine nečijih nesreća, zalutala godišnja doba pobrkanih i poremećenih vrednosti i zaborav - kao najveći spasilac nemara i stida, uz uporno i vanvremensko bežanje sa najvažnijeg životnog časa svakog ljudskog bića.
Makijavelistička simbioza, stvorena zbog lažnog računa i lažne koristi, izbrisala je, gotovo potpuno, nekada iskonske i izražene razlike između dobrog i lošeg. Karijere su, po svemu sudeći, ne pitajući za cenu, progutale svrhu, sudbinski se vezavši za smisao samog postojanja. Ravnodušna reakcija sve licemernijeg i ciničnijeg sveta, poprilično ogrezlog u nemoćnom sarkazmu, uz sve glasnije i budalastije fanfare, daje za pravo, nekada, nezamislivom saučesništvu dve najudaljenije suprotnosti...
Epilog je, paradoksalno, jednak najvećoj mogućoj opseni, koja se sve više, uz sve bezličniji otpor, pretvara u zakonitost ili neminovnost. Z. M.
Нема коментара:
Постави коментар