„Ima toliko osvita što još nisu zarudeli“ - Fridrih Niče („Osvit“)
Utoneš li u sebe, vrhovima prstiju spojićeš se sa Solarisom. Bilom Univerzuma.
Naučićeš da to što se zove svakojako: snaga Kosmosa, moć Prirode, struja Vaseljene, Božji dah (ili, tačnije, duh), isceljujuća energija…(Heilstrom)neoštećen primiš u sebe i postaneš transformator koji se napoji da bi napajao druge.
Primetićeš da će ostali biti osveženi tvojim prisustvom.
Isijavaćeš kao sunce. Svetlećeš, možda, u mraku. (Nije ništa strašno). Ne bi mogao da nisi fenjer, koji je zapalila ona „struja“, sila, moć.
Kao što poznanje podrazumeva odgovornost, pozvanje valja ispuniti.
Einstellen je jednostavno štelovanje u prijemnik, kako se posuda ne bi prepunila, deformisala ili izgorela od prejake vatre.
Primiće signal svako ko čeka čudo.
I čudo će se, prirodno, dogoditi. Biće poput snopa svetlosti koji će probuditi slepog, nevidljiva ruka koja će podići nepokretnog, šumna reka koja iz duše razgoni divlje zveri. Nadolazeće čudo utešiće i produžiti nadu.
Svaka posledica na putu do ozdravljenja biće odgovor (regelungen).
Prostijeg, logičnijeg, prirodnijeg učenja jednostavno nema. Ž. Ž.
Нема коментара:
Постави коментар