Sam Bajk je, na pitanje znatiželjnih novinara, odgovorio da ga je dugo mučilo koji naslov da odabere za svoje vanserijsko delo i da mu je u poslednji čas, pred samo štampanje, sinula spasonosna ideja: "Tri cvetića kraj putića".
Svako ima u životu svoja tri cvetića i putić pored kojeg se širi sjaj radosti, mudro je objasnio stari dobri Bajk i iskreno se ponadao da će novo delo dostojno naslediti epohalni i proročki roman "Ko je ovde glup?".
"Putić jedan na tri cveta!
Eto nama našeg sveta!
Moje misli vrle,
Po radost i sreću hrle!
Srce voli da ne boli!
Krčka sarma i o potok žubori!"
Ovo je najintrigantniji deo Bajkovog novog romana o putićima i cvetićima. Primetan je stilski napredak i, takođe, trud koji je autor uložio. Smatra se da je, napokom, postignuta, i to na najbolji mogući način, lirska povezanost nekog jela sa žuborom predivnog potoka, jer je akcenat mudro i nadahnuto stavljen na slovo "o". To, do sada, koliko je poznato, nikome nije pošlo za rukom.
Sve u svemu, prava knjiga za čulne i nadražene. Novo remek delo će, budimo sigurni, naći put do svačije kućne biblioteke i do svačijeg srca.
"Svet je stvorio bajke a Bajk je stvorio svet."
"Svi putevi vode do Rima. Prvog, Drugog, Trećeg...
Bez rovova i bedema.
Tako se krug zatvara..." Z. M.
Нема коментара:
Постави коментар