Gospode,
Povređeni i poniženi se uvek prvi prepoznaju. I to je u redu, posle svega, da se razume.
Otkada se pamti, neko je stena a neko je živi pesak. I to je u potpunosti u redu da se prihvati.
Veoma često i najsitniji tas, ne pitajući ništa i nikoga, u stanju je da poremeti sve. I to je, opet, u redu da se razume.
Razum, isto tako, kao nikada ranije, sve više zavisi od nerazumnog. I to je, na kraju krajeva, u redu da se prihvati.
Već se odavno neizmereno broji i računa. I to je, posle svega, sasvim u redu da se razume.
Uvek je, prema tome, sve bilo u redu sa prihvatanjem, shvatanjem, razumevanjem...
Kao što će se, radi prihvatanja ili razumevanja, zavisno od okruženja, prilika i neprilika, uvek nešto dovijati, savijati ili prilagođavati vremenu koje nastupi. Da se, slučajno ili nekom greškom, ne bi poremetio onaj tas, razdvojio razum od nerazumnog, odvojila pravda od nepravde, neizmereno pošteno izmerilo a neprebrojano savesno prebrojalo...
Gospode? Z. M.
Нема коментара:
Постави коментар