"Retko ko od vas zna da je od mene potekla šala ili, još bolje, teranje šege. Niste nikada umeli na najbolji način da prepoznate moju vrckavost. Zabuna je jedna od mojih osobina i vrlina, zar ne?
Jedna moja šala čeka, već duže vreme, na svoj završetak. Biće to pravo i veliko finale mog umeća...
Dakle,da bih malo bolje pojasnio, poznato je da nije potreban neki preterani trud da bi se bilo ko proglasio za manje inteligentnog ili, čak, glupavog. "Prihvatljiva zaraza" je izraz koji se koristi za neprimetno skuvanu žabu, da malo bolje pojasnim. Nema tu nekog preteranog mudrovanja, jer ste vi ta, jasno je, skuvana žaba...
U slučaju da se, recimo, neko pobuni zbog raznih, i golim okom vidljivih nelogičnosti, na fin i, gotovo, neprimetan način stvori se kod njega osećaj sve nepodnošljivije krivice. Čitav teret neuspeha, naime, prebaci se tako na nesrećnog "oglednika". On se opire i buni, ali, bombardovan glupostima i raznim psihološkim smicalicama, njegov otpor, prirodno, vremenom slabi i, kao rezultat dugotrajne presije, nastupa dugo očekivani čin predaje, odnosno, mirenja sa sudbinom. Savršen trenutak jednak Molijerovoj komediji.
Pomnožimo sve nekoliko milijardi puta.
Odgovor je i više nego jasan.
Kada se, prema tome, proces zaglupljivanja završi, odnosno "kuvanja", neće biti nikoga da postavi pitanje o tome šta se, zapravo, desilo. A radilo se o najobičnijoj šali koja se, ni kriva ni dužna, pretvorila u veoma interesantan ogled i vanvremensku Šekspirovu tragediju.
Znanje, logično je, nikada nije bilo za svakoga i to je trebalo odavno da vam bude jasno. Takođe, ko vam je kriv što ste poverovali da ne postojim?"
Tekst je iz serijala Antihrist. Stavovi izneseni u tekstu ne odražavajuju mišljenje autora.
Z. M.
Нема коментара:
Постави коментар