Svet u kojem danas živimo podeljen je na stvarnost (depresivni deo) i virtuelnost (koja pripada svemogućem, euforičnom). Jedan deo kolača, prema toj i takvoj podeli, pripada i Tavistoku, i to rasporeðenog - u obe grupe.
Sve ono što nam se, dakle, dogaða, mahom ograničenja i ometanja, pripada stvarnosti, dok je u virtuelnosti, uglavnom, sve moguće.
Izmeðu ove dve realnosti, gotovo izjednačene u postojanju, tendencija je da jezičak prevagne u korist virtuelnosti koja je po one koji upravljaju, izvor njihove sigurnosti i razloga za spokoj. Jer, u virtuelnom, u kojem je sve moguće, ništa stvarno nije moguće. Virtuelno je kontrolisani bezopasni izduvni ventil za pokazivanje mišića. Kome to može pričiniti štetu? Pojedincu? Ko još mari za čoveka?
I dok je stvarnost sve sumornija i teže podnošljiva depresija, neupotrebljiva gomila nemogućnosti, granica i osujećenja - tu je virtuelna sloboda - u kojoj ne morate ni biti vi, nego vaša predstava o sebi - "stvarnost". Lažno ime, ponuðeni portfolio, lik i "nick", šta god... avanture, ludila drugih, kombinacije, neki drugi život, neki drugi identitet... Čemu bi inače služile, recimo, društvene mreže osim za sejanje, razmnožavanje i širenje iluzija?
Na osnovu svega, Tavistokovi projekti se, kao, gotovo, bezbroj drugih i sličnih, verovatno, neće zaustaviti na podrazumevanom bipolarnom poremećaju globalnih razmera.
Laboratorije "trećeg sveta" in vivo tragaju za novim, bržim i efikasnijim metodama sveopšteg ludila... Promena svesti je, prema tome, apsolvirana. Idemo dalje... P. S. Informacije (proverljive i tačne) o Tavistoku su veoma šture, tako da je njegovo ime, uglavnom, korišćeno kao obrazac namere i ponašanja mnogih... Ž. Ž.
Нема коментара:
Постави коментар