AKO PACIJENT NEMA VREMENA

Da ponovimo očigledno, u čemu se statistika slaže sa stvarnošću: u dogledno, vrlo skoro vreme, kako prognoziraju stručnjaci i upozoravaju onkolozi - svaki drugi stanovnik planete nosiće se sa jednom od najubitačnijih, najopakijih i najzloćudnijih bolesti, rakom.

Posebno otrežnjujuće, u smislu neophodne preventive, delovaće opaka i u ogromnom broju slučajeva neizlečiva bolest u najbližem okruženju. A najdramatičnije - oni oblici koji ne daju znaka od sebe, a razaraju brzo i odnose do juče naizgled zdrave i krepke ljude u vrlo kratkom vremenu.
I posebno u poslednjem slučaju, zvanična medicina - nema rešenja. Neminovno se nameće pitanje, čemu onda semestri, prakse, specijalizacije tolikih stručnjaka koji, suočeni sa "galopirajućim zloćudnim kancerom" pacijenta bez terapije prepuste porodici.
Niti imaju vremena, niti mogu da se snadju u pomoći u što bezbolnijem odlasku, kao da je za metastaze smrt jedino rešenje. Ni pacijent, nažalost, nema vremena.
Tu obično uskače takozvana alternativa, koja je, u ovakvom, ali i mnogim drugim slučajevima, kada rak nije još uznapredovao, nesistematizovana i nudi "spasonosne" preparate na sve moguće javne i nejavne načine.

Naravno, idealno - ako se ova reč uopšte može upotrebiti u kontekstu gotovo neizbežnog umiranja - bi bilo sprovoditi određene tretmane pod vodjstvom lekara. Problem je samo naći upućenog, pored "zatrovanosti" naukom, to jest medicinom, i voljnog da prati makar promene iz svog domena - rezultate delovanja izabrane kure, među mnogima. Ako pacijent ili bolesnik nema vremena, svaki je dan (pre)dug.
Naravno, ni za iščitavanje brojne literaature, iz oblasti lečenja biljem nema mnogo vremena, kamoli za upotrebu receptura koje pomažu ili zaustavljaju opaku bolest.
Jedno od rešenja u potrazi za spasonosnim lekom koji će, ako ne izlečiti, zaustaviti i time dati na vremenu je da se više članova porodice organizuju u potrazi.
Ako je "vanzemaljac" - parazit, trovač, ubica - kako ga god zvali, u brzom napredovanju, vreme početka neke od izabranih  kura je od ključnog značaja.
Apsolutno se na samom početku svi slažu u jednom - da treba učiniti prohodnim sisteme za izbacivanje otrova - bilo probavni trakt, kožu, bubrežni sistem, jetru...- da podnesu jaka sredstva za detoksikaciju i onesposobljavanje uljeza....
Za brzo trovanje ili onemogućavanje raka da dokrajči organizam preporučuje se podizanje imuniteta - ako za sprovođenje režima ishrane koji to omogućava na duže staze nema vremena, napada se iz svih raspoloživih oruđa: alkoholom i uljima, strogo doziranim otrovima, urinom, jedinjenjima ugljovodonika, među kojima je iz spektra naftnih derivata apsolutno najpopularniji - prečišćeni petrolej ili letnji kerozin, bez ili sa dodacima ("todikamp", "todikamp - ideal", "todiklark"...). Za dodatnu, efikasnu pomoć, preporučuje se masaža odstajalim prokuvanim urinom ili glinene obloge na mestima metastaza...
S obzirom da nema mnogo izbora u suočavanju sa zlom, metaiskustva spominju hiljade zalečenih i izlečenih prirodnim i tradicionalnim metodama: treba za svaki slučaj pažljivo izabrati najdelotvorniju kombinaciju (Brojs, Gerson, dr Hilda Klark, Malahov...)

U svakom slučaju, ovo je velika borba, na život i smrt. Borba sa zloćudnim čudovištem, koje neviđenom silom napada "lekove". Ono diktira uslove rata. Ali i brz i odlučan obračun sa sobom samim.
P. S. Naravno, u svetu u kojem živimo, takvom kakav jeste - za sve, novac za istraživanja se izdvaja samo za metode lečenja propisane zvaničnim protokolima. Zato imamo proizvođačke specifikacije "lekova". Nijedno sistematsko istraživanje "alternativnih" sredstava nije obavljeno - ono ostaje rasuto po forumima u vidu ličnih iskustava, za dodatni napor i pabirčenje...
Ž. Ž.