Iz njega izlazimo sa još većim teretom i talogom prošlosti, već sad sumnjajući da će nam i u budućem vremenu prošlost biti kao kamen oko vrata.
Ono što se, na žalost, može videti ne pripada onome što bi želelo da se vidi, jer ova Zemlja, već dugo na ivici strpljenja, još uvek, nekim čudom, dozvoljava da se o slobodi govori u superlativima, dok joj se, u isto vreme, kao i toliko puta ranije, uporno priprema i sprema nešto potpuno suprotno.
Sloboda se, kao da se radi o najvećem izopšteniku, od nekih, još uvek, bez straha i obraza, nagrađuje i dalje prezirom, sve čineći da se sećanje na ljudsko - "sticajem okolnosti" pretvori u namenjenu i pripremljenu budućnost.
A to je budućnost u kojoj će, možda, "ropstvo slobode" doneti roboti i mašine ili, zašto da ne, potpuno "oslobođena" čovekova bezosećajnost.
„Vidiš li budućnost?
Pričaj mi sad…
Vidiš li Zemlju?
Kada će kraj?" Z. M.
Нема коментара:
Постави коментар