"Svet koji me okružuje ni malo ne liči na knjige. A ljudi su i njih, kao i svoje neprijatelje, spaljivali na lomači.
Kao u kapsuli, zaštićen od sveta nevidljivom i neprobojnom membranom, gledam vaš svet kao da mu ne pripadam. Možda sa nemalim žaljenjem zaključujem da i ne želim da sam deo takvog poretka.
Posmatram ljude u njihovim smešnim svagdašnjim ritualima i ne mogu se čudu načuditi. Rade toliko prisilnih stvari, ne razmišljajuči o njihovoj svrsishodnosti, kao da im ih je neko nametnuo nekakvom drseurom. Besmislicama su ispunili svoj život, a kroz istoriju kao da nisu imali važnijeg posla nego da jedni drugima pakoste i što strašnije nauđuju.
Ja svoje drugove volim, iako ih ne razumem sasvim.
Ne želim im zlo. Mladi su, za njih ima nade. Mada mnogi od njih, starmali, polažu više na formu nego na suštinu. Spremni su da se priključe onoj ružnoj paradi odraslih. Pribojavam se da ću se jednoga dana, ako se opustim, i sam da joj se priključim. Brrrrrrrrrrrrrrrr!
Srećan sam što volim da sam slobodan, što se radujem svakom novom danu i što me oneraspoložavaju kruta gospoda poput Smitovih sa svojim okamnjenim ritualima. Nikada, baš nikada sebi neću dozvoliti takvu besmislenu naduvanu uštavljenost!
Kladim se da sem nadzora nad zaposlenima u lancu bakalnica i brojanja pazara ne zna ništa drugo u životu da radi. Siguran sam da mora da se opije da bi izgovorio tako zabranjenu istinu, posle koje se danima izvinjava.
Na jednoj strani stojim sam, po strani čak i od svoje generacije, prema kojoj imam strog i kritičan stav, s druge, gotovo neprijateljski i suprotan prema svojim roditeljima i odraslima koji bi da glume autoritet (mogu samo da ga glume, toliki je to autoritet!). Ne bih voleo da im se, kao mnogi u mojoj okolini koji se i kao odrasli opiru, ali su ipak deo tog svemogućeg sistema, jednoga dana priklonim.
Odgovara mi što sam ovde ovako sam, priljubljen uz staklo kapsule koja svet štiti od mene i mene od sveta, kritički posmatrač onoga što vidim, a što, podozrevam, verovatno da su pokušavali da makar za malo promene mnogi "posmatrači" slični meni danas, uviđajući vremenom da je najteže suprostavljati se toliko opštem, celom sistemu, koji ih je, jednom, u trenutku smanjenog opreza, ošamutio, i sasvim neprimetno uvukao u sebe. Ima on neku silu, neporecivo, čim ih kao svoju vrstu, ovoliko posmatram. Šta li će biti kad on uoči mene?" Ž. Ž.
Нема коментара:
Постави коментар