Postoji razgovor između dva ljudska bića koji ne može baš lako da se objasni.
Mi smo tu, on ili ona je tu a razgovor teče i vodi se na neobičan način - tišinom. Jednom, gotovo, nestvarnom i neobjašnjivom tišinom.
Mi smo tu, on ili ona je tu a razgovor teče i vodi se na neobičan način - tišinom. Jednom, gotovo, nestvarnom i neobjašnjivom tišinom.
Taj i takav trenutak može da traje nekoliko minuta ili, čak, nekoliko sati.
Neko, pak, tvrdi da se takav razgovor, u stvari, nikada ni ne prekida i da, na neki sebi svojstven način, tiho i uporno, pokušava da nas podseti na večnost kojoj težimo...
"U neko vreme, kada tišina dotakne svačiju dušu, suze će želeti da se oglase. Neće biti te reke, a ni mora, koja će moći u sebe sve da ih primi..." Z. M.
Нема коментара:
Постави коментар