OTKUCAJI ČASOVNIKA

... Kada, u neko doba, zemlju i ljude budu natapale sitne kapi kiše, mnogi će se podsetiti na vreme kada su, ne razmišljajući previše, sve to priželjkivali...

Niko neće, tom prilikom, a i kako bi, ni na koji način posumnjati da se, u stvari, o nečijim suzama radi...
Na pitanje, koje se tada bude samo od sebe javilo, čak ni nebo neće želeti, bar ne u prvi mah, da ponudi odgovor, nego će, povrh svega, sve učiniti da izgleda kao da je i ono samo nekuda otišlo...

Jer, kada ni najvrednija suza ne bude više ništa značila, tišina neba biće, potpuno opravdano i očekivano, jedino što bi moglo kao prirodan odgovor da usledi...

"Nekada davno, u vreme kada su dani samo dolazili i odlazili i kada su samo otkucaji srca mogli da se čuju, nikome nije moglo da padne na pamet da će sve moći da zamene otkucaji časovnika..."     Z. M.