Ili, možda, istina i sloboda?
Kada nešto ne razumemo ili ne znamo, onda se veoma često krijemo iza prava na sopstveno mišljenje.
U poslednje vreme to je sve ugodniji paravan i zaštita.
Skoro sigurno pribežište za razne manipulatore. Slično kao kada su (a danas?) razni "mesijanski istinoljupci" uništavali i sam pomen na istinu.
Sada je, izgleda, klatno malo više preteglo na drugu stranu.
Svelo se, ipak, na, gotovo, isto: niti ima slobode, niti ima istine...
Dakle, pravo i sloboda ličnog stava nauštrb čak i najčistije istine?
Šta je, u takvim okolnostima, istina u odnosu na takvu slobodu i da li tada nešto i ostane od nje?
I, na kraju, da li, ako tako stoje stvari, istinu možemo, još uvek, da nazovemo istim imenom?
A "slobodu"?
Kojim i kakvim imenom ćemo nju, posle svega, da nazovemo?
Ili je i ovo pitanje, kao i mnoštvo drugih pitanja i dilema, neprirodno nametnuto?
"Jevreji su krivi za rat...
Da, Jevreji i biciklisti...
Zašto biciklisti?
A zašto Jevreji?" - Erih Marija Remark "Crni Obelisk" Z. M.
Нема коментара:
Постави коментар