Saosećanje prema unesrećenom, poniženom ili obespravljenom, trebalo bi da bude svojstveno svakom ljudsskom biću.
Ponekad, i to ne tako retko, ostanu samo gromoglasne fraze ili dobro uvežbani citati.
Uz nipodaštavajući i prigušeni prezir koji sve to prati.
"Prijatelju, pruži mi ruku i ne napuštaj me.
Zagrli moju tugu i reci joj da nestane.
Odvoj je od mene i dopusti da ode."
(Spartakova (vođa pobunjenih robova) duša u trenutku kada se našla na "ničijoj zemlji". U času kada je, uzalud pokušavajući da odgonetne prirodu ljudskog pada i posrnuća, vodila poslednji razgovor sa nekim koga veoma dobro poznaje.) Z. M.
Ponekad, i to ne tako retko, ostanu samo gromoglasne fraze ili dobro uvežbani citati.
Uz nipodaštavajući i prigušeni prezir koji sve to prati.
"Prijatelju, pruži mi ruku i ne napuštaj me.
Zagrli moju tugu i reci joj da nestane.
Odvoj je od mene i dopusti da ode."
(Spartakova (vođa pobunjenih robova) duša u trenutku kada se našla na "ničijoj zemlji". U času kada je, uzalud pokušavajući da odgonetne prirodu ljudskog pada i posrnuća, vodila poslednji razgovor sa nekim koga veoma dobro poznaje.) Z. M.
Нема коментара:
Постави коментар