"Ko je izmislio oprost grehova?
Ja ili vi?
Ne, moji zalutali vernici, sve je to bilo vaša ideja i zamisao. Priznajem da ste i mene tada iznenadili i svakako da sam to podržao. Zlato, imetak, korist...
Pravi primer kako se, na samo vama svojstven način, lažno i cmizdravo čovekoljublje rasprši u paramparčad...
Pa kod vas se ništa više ne poklanja, zar ne? Sve ima svoju cenu, uporno i na svakom koraku ponavljate. Onoliko koliko ste "humani" oslobođeni ste drugih obaveza, ako se ne varam? Vi to nazivate oslobođenjem od poreza, čini mi se?
Lepo ste na taj način izračunali koliko vredi širokogrudost i nemam, zaista, bilo šta tome da prigovorim...
A šta na sve to kaže onaj što je, navodno, podmetao drugi obraz?
Ćuti?
Ko bi rekao, a baš sam pomislio da se, napokon, probudio...
Vi ste emotivni? Saosećate još uvek? Ima li i to neku tarifu ili da se pošteno isplačem nad tolikim milosrđem?"
Takozvani "oprost grehova" (indulgencija) na Zapadu, u okviru hrišćanskog sveta, počeo je da se praktikuje od XI stoleća. Veoma često je dolazilo do velikih zloupotreba i sam princip hrišćanske vere je ozbiljno, na taj način, doveden u pitanje. Ispostavilo se, ne tako retko, da je svako, ko je imao novac ili veliko bogatstvo, mogao da radi šta želi. Dovoljno je bilo da se ponudi određena svota novca i da se dobije "oprost".
Može se slobodno zaključiti da je takav način kupovine "oslobođenja od greha", umnogome doprineo stvaranju protestantizma početkom XVI stoleća. Takva praksa je, s obzirom na nepovoljan razvoj situacije u zapadnoj Evropi, ukinuta polovinom XVI stoleća...
U današnjem svetu, mimo religioznih institucija ili vere, gotovo na legalan način, na delu je sličan metod "iskupljenja ili oprosta" i "nedodirljivih" je sve više...
"Svaki karavan ima svoj paravan." Z. M.
Ja ili vi?
Ne, moji zalutali vernici, sve je to bilo vaša ideja i zamisao. Priznajem da ste i mene tada iznenadili i svakako da sam to podržao. Zlato, imetak, korist...
Pravi primer kako se, na samo vama svojstven način, lažno i cmizdravo čovekoljublje rasprši u paramparčad...
Pa kod vas se ništa više ne poklanja, zar ne? Sve ima svoju cenu, uporno i na svakom koraku ponavljate. Onoliko koliko ste "humani" oslobođeni ste drugih obaveza, ako se ne varam? Vi to nazivate oslobođenjem od poreza, čini mi se?
Lepo ste na taj način izračunali koliko vredi širokogrudost i nemam, zaista, bilo šta tome da prigovorim...
A šta na sve to kaže onaj što je, navodno, podmetao drugi obraz?
Ćuti?
Ko bi rekao, a baš sam pomislio da se, napokon, probudio...
Vi ste emotivni? Saosećate još uvek? Ima li i to neku tarifu ili da se pošteno isplačem nad tolikim milosrđem?"
Takozvani "oprost grehova" (indulgencija) na Zapadu, u okviru hrišćanskog sveta, počeo je da se praktikuje od XI stoleća. Veoma često je dolazilo do velikih zloupotreba i sam princip hrišćanske vere je ozbiljno, na taj način, doveden u pitanje. Ispostavilo se, ne tako retko, da je svako, ko je imao novac ili veliko bogatstvo, mogao da radi šta želi. Dovoljno je bilo da se ponudi određena svota novca i da se dobije "oprost".
Može se slobodno zaključiti da je takav način kupovine "oslobođenja od greha", umnogome doprineo stvaranju protestantizma početkom XVI stoleća. Takva praksa je, s obzirom na nepovoljan razvoj situacije u zapadnoj Evropi, ukinuta polovinom XVI stoleća...
U današnjem svetu, mimo religioznih institucija ili vere, gotovo na legalan način, na delu je sličan metod "iskupljenja ili oprosta" i "nedodirljivih" je sve više...
"Svaki karavan ima svoj paravan." Z. M.
Нема коментара:
Постави коментар