"U vremenu koje dolazi, ukoliko ono uopšte postoji, ili još bolje, ukoliko bilo šta postoji, ostaće nam, moguće, samo sumnja kao poslednja istina pred kojom ćemo zbunjivo drhtati.
Onda, kada čoveku niko ne bude bio potreban, a ponajmanje Bog, okrenuće se isključivo sebi, ne shvatajući da će tada prestati da bude ono što je oduvek bio.
Potom, kada mu se bude učinilo da je porastao i da je svojom senkom svakoga prekrio – dela će izbledeti.
Baš kao i on.
Na nebu iznad naših glava, međutim, odavno je sve odlučeno i završeno.
Oni, kojima smo se klanjali ili ih kudili, završili su svoju borbu.
Mi smo, a da to i ne znamo, samo puki svedoci nečijeg poraza ili pobede..."
Z. M.
Onda, kada čoveku niko ne bude bio potreban, a ponajmanje Bog, okrenuće se isključivo sebi, ne shvatajući da će tada prestati da bude ono što je oduvek bio.
Potom, kada mu se bude učinilo da je porastao i da je svojom senkom svakoga prekrio – dela će izbledeti.
Baš kao i on.
Na nebu iznad naših glava, međutim, odavno je sve odlučeno i završeno.
Oni, kojima smo se klanjali ili ih kudili, završili su svoju borbu.
Mi smo, a da to i ne znamo, samo puki svedoci nečijeg poraza ili pobede..."
Z. M.
Нема коментара:
Постави коментар