DRUGA OPSADA KONSTANTINOPOLJA 717-718.

Druga opsada Konstantinopolja iz 717-718. godine bila je druga prekretnica u vekovnom ratu sa Arabljanima...

Bez obzira na katastrofalni poraz iz 678. godine pod Konstantinopoljem, Arabljani su nastavljali svoja osvajanja i na istoku i na zapadu. Osvojena je Španija od Vizigota a na istoku „ratnici pustinje“ stigli su čak do Inda. Činilo se da nema ko da ih zaustavi. Kao „trn u oku“ bio im je još uvek Konstantinopolj (Carigrad) i bez obzira na prvi neuspeh, kovani su planovi za osvajanje „Carice gradova“. Na ruku im je išlo haotično stanje u romejskom carstvu… 

Posle ubistva Justinijana II (711.) vladari i pretendenti na presto su se menjali munjevitom brzinom. Građanski ratovi, koji su pratili smene na prestolu, narušili su odbrambenu sposobnost Romeja. Na Balkanu su pretnja bili Bugari hana Tervela, koji je sa svojom vojskom stigao čak do Konstantinopolja, popalivši okolinu prestonice. Na drugoj strani, videvši svoju novu šansu, Arabljani se spremaju na novi veliki napad na Konstantinopolj. Činilo se da je Carstvo pred uništenjem. Ipak, nakon mnogih građanskih ratova na presto je stupio Lav III (717-741.), hrabri i sposobni vojskovođa. Vodio je poreklo iz Sirije i izvanredno je govorio arapski jezik. Veoma dobro je upoznao način ratovanja Arabljana – iskustvo je stečeno u mnogobrojnim bitkama sa njima. Uz vojničku sposobnost, posedovao je i veliku umešnost u pregovorima i taktičkom manevrisanju. Car je, naime, znao za pripreme Arabljana da napadnu Konstantinopolj i na vreme je počeo sa pripremama za odbranu, usput, diplomatskim putem, stalno odgađajući planiranu opsadu. Nabavljene su velike količine „grčke vatre“, obnovljeni bedemi i kule, sa Bugarima hana Tervela, u međuvremenu su sa njima izglađeni odnosi, dogovorio se da iz pozadine što više ometaju i napadaju komunikacije Arabljana, ukoliko dođe do opsade.

Kalifa Sulejman, uvidevši da se samo gubi vreme u jalovim pregovorima, gubi strpljenje i šalje ogromnu vojsku i flotu od 1800 brodova protiv „Carice gradova“. Zapovednik čitave operacije je bio njegov brat Muslema. Bio je 15. avgust 717. godine kada su stanovnici Konstantinopolja ugledali neprijatelja pred zidinama grada. Arabljani su potpuno blokirali grad, nadajući se da će iznurivanjem i gubitkom morala naterati opsađene na predaju. Arabljanska opsada je ličila na elementarnu nepogodu. Bezbrojna vojska se ulogorila na evropskom delu, iskopavši rovove i sagradivši bedeme, kako bi sprečili eventualne ispade branilaca. Ništa se nije videlo od ulogorene vojske i brodova koji su zaposeli Bosfor…

Ipak, ulaz u Zlatni rog je bio preprečen teškim i masivnim lancem. U njemu je bila ukotvljena velika romejska flota, koja je čekala pogodan trenutak za sukob na moru sa arabljanskom flotom. Sačekavši povoljne vetrove i strujanja, Romeji su napali previše sigurne Arabljane. Ponovo je presudnu ulogu odigrala „grčka vatra“, na čiju razornu moć Arabljani, još uvek, nisu imali odgovor. Samo trećina arabljanske flote uspela je da izbegne uništenje. Arabljani se, međutim, nisu pokolebali i na preostale brodove su ukrcali elitne jedinice i napali bedeme sa morske strane. Razvila se ogorčena bitka na bedemima. Pobedu su odneli branioci koji su napadače, takođe, ponovo zasipali velikim količinama „grčke vatre“. Car, u odlučnom trenutku naređuje da se spusti lanac na Zlatnom rogu nudeći novu pomorsku bitku Arabljanima. Međutim, plašeći se da je u pitanju zamka, oni se povlače iz borbe. Time je, što se tiče Romeja, presudna pomorska bitka bila dobijena. Ipak, blokada prestonice je nastavljena. Arabljani, za razliku od prve opsade, nisu prekidali opsadu u zimsko vreme. Taktika iscrpljivanja je nastavljena. Čini se samo, kako je prolazilo vreme, da je ta taktika sve više štetila napadačima… Može se slobodno reći da je vest o smrti kalifa Sulejmana 8. oktobra, delovalo veoma loše na Arabljane. Moral je počeo da slabi, klimatski uslovi su bili sve nepovoljniji a jedino na koga su mogli da se oslone su bile kopnene trupe, jer je mornarica bila gotovo uništena. Ipak, početkom 718. godine, Arabljanima stiže kao pomoć oko 400 brodova sa vojskom i oko 360 brodova koji su prevozili hranu i vojni materijal. Činilo se da će im to podići moral. Ispostavilo se da je, međutim, usledila prava katastrofa. Arabljani su se, naime, ukotvili podalje od Konstantinopolja, plašeći se „grčke vatre“ Romeja. Lav III, sa svoje strane, naređuje floti da isplovi i tom prilikom potpuno uništava arabljansko pojačanje, zadobivši ogroman ratni plen. Suvozemna vojska je bila opet prepuštena sama sebi… Bugari su se držali dogovora sa carem, neprestano napadajući pozadinu Arabljana i nanoseći im velike gubitke. Kod potpuno demoralisanih napadača zavladala je glad, bolesti od kojih su umirali sve više i više… 

Nemajući izbora, Arabljani, posle tačno godinu dana (15. avgust 718.) podižu opsadu i u neredu se povlače ka istoku. Velika pobeda Romeja 718. godine izazvala je katastrofalne posledice po Arabljane : samo pet brodova se vratilo u svoje luke a preko 100 hiljada vojnika je stradalo… Sa druge strane, Romeji su se oslobodili daljih direktnih pretnji po opstanak Carstva. Rat između Romeja i Arabljana dobio je vremenom drugačiji karakter i pravac…  Z. M.