Junsko nebo nad Konstantinopoljom, te 1204. godine, posle krstaškog osvajanja,
nije ničim pokazivalo da se bilo šta promenilo. Kao da je nepoznati
san, u koji je grad utonuo, prekrio sve do čega je nečiji pogled mogao
da dopre...
"U čijem smo mi to gradu danas i pod čijom zaštitom je ovaj grad?
Kakav je to, uostalom, zaštitnik kada ovakav grad nije mogao da zaštiti?
Ja sam, vidiš, ovde...
Kod njega i u njegovom gradu...
Slobodno šetam i potpuno slobodno se ponašam...
I?
Ništa se ne dešava... "
"Između pamćenja i zaborava postoji, kao nekim čudom umetnuto, drugačije i posebno vreme.
Tom i takvom vremenu niko, do sada, nije dao odgovarajući naziv.
Možda zato što ima malo onih koji su, uopšte, i čuli za njega..."
Z. M.
"U čijem smo mi to gradu danas i pod čijom zaštitom je ovaj grad?
Kakav je to, uostalom, zaštitnik kada ovakav grad nije mogao da zaštiti?
Ja sam, vidiš, ovde...
Kod njega i u njegovom gradu...
Slobodno šetam i potpuno slobodno se ponašam...
I?
Ništa se ne dešava... "
Tom i takvom vremenu niko, do sada, nije dao odgovarajući naziv.
Možda zato što ima malo onih koji su, uopšte, i čuli za njega..."
Z. M.
Нема коментара:
Постави коментар