Ime Kristifera Kolumba, još uvek, izaziva interesovanje. Naizgled, o njemu se gotovo sve zna. Ipak, uz poreklo, koje je još uvek obavijeno tajnom, sa sigurnošću se, još uvek, ne može utvrditi ni gde je sahranjen.
Recimo, pouzdano je utvrđeno da je preminuo u Valjadolidu 1506. u Španiji. Međutim, usled mnogih okolnosti, samo mesto gde je pokopano njegovo telo izazivalo je kontroverze. Njegovo telo se, naime, nekoliko puta premeštalo iz jednog groba u drugi grob, iz jednog grada u drugi grad, iz jedne države u drugu državu. Poznato je da je telo prvi put premešteno 1509. godine u manastir De La Kartuha, blizu Sevilje. Zatim, sledila je nova selidba 1537, ovog puta u katedralu Primada de Amerika u Santo Domingu. Tu, ipak, nije bio kraj preseljavanju Kolumbvog tela. Pošto je Španija 1795. godine ustupila Hispanjolu (sadašnja Dominikana i Haiti), posmtni ostaci su prebačeni u Havanu na Kubi. Telo je ostalo sahranjeno na Kubi do Špansko-američkog rata 1898. godine kada je, posle nekoliko vekova, vraćeno u Sevilju. Usled silnog premeštanja javila se kod mnogih sumnja da nije u pitanju pravo Kolumbovo telo, već da je ono, sticajem okolnosti, zamenjeno. Još 1877. godine Dominikanci su otkrili kovčeg u jednom manastiru u Santo Domingu sa natpisom: "Sjajni i istaknuti muškarac, don Kristobal Kolon". Ipak, zahvaljujući najmodernijoj tehnologiji, za sada je utvrđeno da je u pitanju pogrešan podatak i da je telo, sahranjeno u Sevilji, autentično. Bez obzira na sve, čak i naučnici što su izašli sa najnovijim podacima, nisu isključili mogućnost ponovne provere u budućnosti.
Isto tako, zanimljivo je i Kolumbovo poreklo. Italijan, Španac, Katalonac, čak i Grk...
Previše je pretpostavki i teorija vezano za to pitanje. Jedna od poslednjih je vezana za njegov stil pisanja kada je utvrđeno da neobično podseća na Katalonski.
Teorija je izazvala čuđenje i kod samih lingvista koji su to istraživali. Moguće, ipak, da ima neke istine u svemu tome. Naime, preci Kristofera Kolumba su živeli na ostrvu Hios u Egejskom moru a Hios je bio snažna Đenovljanska pomorska baza u srednjem veku. Otprilike u to vreme, početkom 14. veka na područje današnje Grčke su stigli jaki Katalonski najamnički odredi koji su ratovali za razne gospodare do trenutka kada su i sami osnovali svoju državu.
Razna savezništva, zavisno od interesa, bila su prisutna u to vreme. Đenovljanski brodovi su, uz odgovarajuću nadoknadu, sigurno bili korisni najamnicima iz daleke Katalonije prilikom ostvarenja svojih planova. Trgovačke i mnoge druge veze, posebno jezičke, koje su se u takvim okolnostima stvarale, sasvim je moguće, imale su uticaja i na porodicu Kolumbo... Z. M.
Нема коментара:
Постави коментар