Nestvarnim i podmuklim širenjem iz Egipta, gde je prosto desetkovala stanovništvo Aleksandrije, crna smrt – kuga je zakucala na vrata prestonice, koja je razdvajala i spajala dva kontinenta.
U Konstantinopolj su na vreme stigle vesti o velikoj pošasti. Međutim, malo ko nije bio svestan da ne postoji nikakva odbrana. Jedini spas je bilo nemoćno čekanje i nada da još nije kraj…
U to vreme Istočno Rimsko Carstvo vodi uspešne ratove na Zapadu protiv Varvara i polako obnavlja vlast u nekada izgubljenim područjima. Severna Afrika je povraćena od Vandala za veoma kratko vreme, a u Italiji se protiv Ostrogota vodio iscrpljujući, ali uspešan rat. Međutim, Varvari su bili daleko bezopasniji protivnik od nepredvidljive pošasti. Justinijan, imperator, svestan opasnosti, bez obzira na skoro apsolutnu moć, potpuno je bio nemoćan da bilo šta preduzme.
Konstantinopolj je do tada bio grad najvećeg prosperiteta - uskoro će postati grad beznađa, tame i užasne tragedije…
Bio je to strahovit susret sa crnom smrću, ravan nekoj kosmičkoj katastrofi. Umirali su svi, od najsiromašnijih do najbogatijih. Sam Justinijan je oboleo od opake bolesti i pravim čudom se spasio. Novac i lični imetak nije predstavljao ništa u sučeljavanju sa kugom. Ulice i trgovi su bili puni poluraspadnutih leševa iz kojih se širio nepodnošljiv smrad. Oboleli, prekriveni ranama i čirevima, molili su Svevišnjeg da ih uzme sebi. Stanovništvo je preklinjalo da dočeka svaki sledeći dan, naglas proklinjući cara kao krivca, jer nije bio u stanju da zaštiti svoje podanike.
Veliki istoričar Prokopije je u svojoj knjizi „O ratovima“ potanko opisao strahovite muke nemoćnog stanovništva. U knjizi se vidi sa kakvim izazovom je bilo suočeno stanovništvo 6. stoleća, duboko svesno svoje prolaznosti i nemoći. Doduše, u svojoj čuvenoj Tajnoj istoriji, objavljenoj pedeset godina posle smrti, gde se bez imalo skrupula obračunavao sa Justinijanom, imperatora optužuje za najgora zla tadašnjeg sveta. U jednoj rečenici izričito navodi da je bio demon u ljudskom obliku. Ne ulazeći ozbiljno u istinitost navedenog, mora se reći da je rezultat bio, gotovo, jednak navedenoj tvrdnji. Samo u Konstantinopolju stradalo je više od trećine stanovništva. U ostatku Carstva i Evropi taj broj je bio kudikamo veći.
Uzrok najvećeg zla, sa tako katastrofalnim ishodom, bila je Yersinia pestis, bakterija koju prenosi buva koja, sa druge strane, živi na telu crnog pacova.
Svoj podmukli i uništavajući pohod, „Justinijanova“ kuga okončala je posle nekoliko godina. Međutim, to je bio samo jedan u nizu udara koje je čovečanstvo od kuge doživelo u svojoj istoriji. Najpoznatija je svakako ona iz 14. stoleća kada je stanovništvo čitave Evrope bilo pred uništenjem.
Za kraj vredi reći da nevolja, bez obzira na istorijsko poznati "Zlatni Vek" imperatora Justinijana, nije bila jedina koja je snašla Carstvo za vreme njegove dugotrajne vladavine. Nekoliko zemljotresa, glad koja je zavladala kada stanovništvo nije moglo, gotovo, godinama da vidi sunce, zaokružilo je sliku tadašnje Imperije i vladavinu imperatora Justinijana. Kao odgovarajući predznak poznatom i mračnom srednjem veku...
P. S. Može se slobodno zaključiti da je "crna smrt, iz 542. godine, zbog katastrofalne demografske situacije, znatno olakšala gubitak teritorija koje je Carstvo pretrpelo od Arabljana u narednom 7. stoleću... Z. M.
Нема коментара:
Постави коментар