Sve misli, svi pokušaji dosezanja smisla života i ličnog proputovanja od "praha u prah", kapituliraju kada se odocni i čovek se, u godiama i star, probudi bosonog u reci. On to više nije u stanju da dokuči i njega ka odredištu nosi voda, vreme, neko od kretanja - koje je, za razliku od smrtnog i prolaznog čoveka, čineći se pustom himerom, večno.
U toj smeni vremena, ipak će neko pevati našu pesmu i posle nas, okretati listove knjige koju smo ostavili za sobom, stati iza kamere i dovršiti započeti film... Mitovi o mladosti i starenju se smenjuju. Oni samo promene mesta u novi nastavak...
Misao o prolaznosti ucrtava tokom celog života najdublju boru na čovekovom čelu; i u snu i na javi, ona radi u pozadini svih naših dela.
Njoj se ne može umaći. Ali je ona, na kraju, u obezboženom svetu, samo lična, najličnija stvar.
Možda se niko nije ubedljivije zabavio antipodima život i smrt, mladost i starost, povezavši ih tananom strunom misli o smislu, od filmskog režisera i scenariste u najboljim godinama, Paola Sorentina. Ovaj vrsni izdanak italijanske škole filma (Felini, Antonioni...) uspeo je da u vreme ekspanzije televizijskih programa vrati umetnički film na pijedestal koji mu suvereno pripada. Pre svega umetnik, intelektualac, i, najpre, humanista, Sorentino će slaviti život i smisao života u svim njegovim pojavnim oblicima: daće pravo na smisao naizgled poslednjem, nepravedno potcenjenom stvoru.
Sorentino u svojim remek-delima ovenčanim slavom, a najpre u "Velikoj lepoti" (Oskar za 2014.) i poslednjem ostvarenju "Mladosti" upornije od bilo koga pre sebe razmatra prolaznost. Prolaznošću se u njegovim delima bave kompetentni i ostvareni ljudi, elita u pravom smislu te reči, za koje se gledalac s (svojim) pravom pita - zašto ih mori strah od smrti. Budući veliki i značajni, oni ne pridaju značaj nemoći koja prati njihovo starenje, njih mori nedokučeni smisao vremenski i fizički omedjenog podstanarstva na zemlji.
Sorentino im, isto tako, daje pravo na izbor. Tako će neki o(p)stati, a neki požuriti u večnost.
Neobično je vreme u kojem se sa svojim načinom promišljanja, pa i temom, nametnuo Sorentino, na taj način i lično dokazujući i istovremeno demantujući skeptike i nihiliste sklone generalizaciji kako je svet odavno potonuo.
I Sorentino i njegovi likovi, njihovi dijalozi i dela, ali i toliko mnogo živućih u ovom našem svetu, iako su poruke mračne i gorke, začinjene ne uvek lepim uspomenama, ohrabruju da nije baš tako. Ili, kako jedan od režiserovih naslova kaže - sve je to "Velika lepota"
Ž.Ž.
Нема коментара:
Постави коментар