Veliki Inkvizitor, kruna svih pitanja i sumnji?
I jednog i drugog...
Prvi je stalno postavljao pitanja i sumnjao.
Drugi, pak, bio je previše siguran u to šta piše da se skoro ni u čemu, na prvi pogled, nije slagao sa prvim a opet, sa druge strane, smatrao ga je vrednijim, većim i značajnijim od sebe. Takođe, kako je voleo da kaže, i da je jedino od njega nešto novo naučio...
Kod prvog, Veliki Inkvizitor je bio kruna svih pitanja i sumnji i njegov, na prvi pogled, najveći poraz. Ipak, on je to veoma dobro znao, bio je to poraz sa ukusom najveće pobede života i nade.
Drugi se, pak, smatrao prozvanim i dužnim da piše o prvom i poslednjem, po ličnom priznanju, Spasitelju. Nazvao je ponosno sebe anti-hrišćaninom jer nije mogao da oprosti Hristu što je stradao na krstu.
Prvom se desilo da je njega i Velikog Inkvizitora pobedio niko drugi do Starac Zosima i Spasitelj a drugom se desilo da ga je bolest sprečila da posumnja u mnogo šta što je pisao i mislio.
Na kraju, na sahranu prvog su došli isti oni koji su ga nekada slali na gubilište.
Po slavu i falsifikovano delo drugog su se otimali upravo oni koje je, u dubini duše, najviše prezirao.
Posle svega, kada bi se, kojim slučajem, danas sreli, da li bi, između njih, starac Zosima bio ona ista granica? Granica koja je toliko razdvajala Dostojevskog i Ničea ili, možda, ipak, još više spajala...
P. S. Ničeova sestra Elizabet je mnogo doprinela falsifikovanju dela velikog filozofa.
Nešto više:
Nova Germanija - rasno čista republika
Нема коментара:
Постави коментар