Kada je završila prljav posao, došao je red na nju. Morala je da nestane. Sa pročišćenom biografijom…
Život i delo dr Virdžinije Livingston, zvaničnog otkrivača raka, kao da je remek-delo prikrivanja istine i, pre, teške, spore, ometane i teško moguće rekonstrukcije barem onoga što je svetu bitno-njene karijere. Odradivši, izgleda, svoj deo posla, budući nagrađena kao otkrivač raka, trebalo je da se povinuje scenariju. Ona je, čini se, prelomila da improvizuje. Prekršivši sinopsis, doživela je sudbinu onoga čije joj je delo pripisano. I tako se krug zatvorio.
Neko se potrudio da budućim istraživačima sve što je važno o doktorki Livingston dobro prečisti i sakrije. U tom rudarskom poslu, glavna korist je saznanje da je, kako izgleda, prvobitno pristavši na (ne)delo, kada je trebalo da stvori svoje, u njegovom obelodanjivanju bila osujećena, jer nije mogla da istovremeno odigra i ulogu negativca i heroja. Tako je negde presuđeno.
Možda njeno delo čeka istraživače, kao što su Bahove partiture našle Mendelsona…
Pretečama marketinga s početka prošlog veka, na pamet nije padalo da istorija zabeleži a ljudi zapamte ime istinskog naučenjaka i pregaoca, poreklom s margine, dr R.R. Rajfa, amerikanizovanog Nemca. Ni dela, ni rad; sve Rajfovo, uključiv i njegovo ime, trebalo je da potone u bezdan zaborava. I to da je ne samo dvadesetih godina prošlog veka otkrio rak, izolovao četiri vrste i izazivače, a onda sasvim uprskao kad je hteo i da ga leči i dokazao da to može u sto posto eksperimentalnom uzorku. Zar da neki tamo lakrdijaš, kome su, doduše, akademije odavale počast, zasmeta industriji održavanja bolesti, najprofitabilnijoj i najstabilnojoj (Američka agencija za lekove)?
Zato je odmah posle Drugog svetskog rata, u Americi u ekspanziji “proizvedena” čistokrvna Amerikanka iz Pensilvanije, iz poznate i ugledne lekarske porodice, podobna i saglasna da 1948. godine preuzme na sebe, bez pominjanja dela dr Rajfa kojeg je u stopu pratila, otkriće raka i tako ostane upisana u leksikonu medicine.
Doktorka se, izgleda, zanela i počela da preteruje: dovela u neprijatan položaj tvorce time što je počela da istražuje prirodu bolesti i načine njenog izlečenja, te je od sojeva raka proizvela i vakcinu, ocrnjenu u stručnoj i popularnoj literaturi kao notorna glupost.
Shvativši sopstvenu izmanipulisanost, otisnula se u “slobodne strelce”i bavila medicinom za sopstveni groš, istražujući i tragajući za sigurnom ampulom ozdravljenja.
Ako danas pokušamo da nešto više saznamo o dr Livingston, sem krajnje šturih biografskih podataka i činjenice da je “otkrila rak”, koja se, bačena u etar nije mogla povući, teško da ćemo bilo šta (bes)smislenije naći.
Tako su i dr Rajf i dr Livingston, praktično, osuđeni na slične sudbine.
Osim što se, kako biva sa kultom, a Rajf u to prerasta, njegov doprinos i značaj stalno umnožava, dok će Virdžinju polako i sigurno “prekriti snegovi i šaš”. Ž. Ž.
Нема коментара:
Постави коментар