POSLE DUGOG PUTOVANJA

Liče, ponekad, na ptice kada, posle dugog putovanja, slete na visoko i razgranato drvo, srećne, u prvi mah, što su pronašle mesto odakle će da se otisnu ka sanjanoj visini. 
Krotko, kao po tihoj ili nepostojećoj komandi...

Posete ovaj svet, prožive život kako mogu i - nestanu. Nema ih više. 
Zamene ih drugi...

Kao da su kroz neki nevidljivi prolaz došli, prošli i otišli...
Na taj način se, valjda, najsigurnije i najnečujnije i dođe i ode.

Bezimeni i neprimetni a, ipak, da nema njih ni najlepši pupoljak ne bi imao nikakvu vrednost.

Njihov svet je, ne tako retko, učionica stradanja. Sastavljen je od pravila i zahteva, normi i kazni. Nije ga lako podneti. Za neke kao da se radi o  beskonačnom "Putu suza"...
 
Iznova i iznova se sve, po ko zna koji put, ponavlja. Generacije i generacije se tako smenjuju. Samo se vremenska razdoblja menjaju.

Dolasci, ostanci, odlasci... 
Uporno i bez prestanka.
Kao da se nikada ništa nije pre desilo i kao da je sve "po prvi put".
Ljudi kojima ćemo retko kada upamtiti ime jer pripadaju najbrojnijoj i najtišoj tišini...     Z. M.
..