ISTORIJA "POPRAVLJANJA" NAŠE VRSTE

Naravno, on više ne čita novine. Otkako je uporedio dva broja sa gotovo identičnim naslovima, samo promenjenim imenima, u razmaku od taman jednog vladarskog mandata i ime starog zamenjeno novim, razumećete. To je bio samo početak.

Uporedio je i dogadjaje i prozreo da je posredi plan.
Veruje da nije prvi ni jedini to otkrio, ali nije imao ni volje ni želje za prosvetljivanjem svoje vrste. Odnekle je mogao biti siguran, a tako misli i danas, da bi prolio krv, suze i znoj i ne bi postigao išta.

Pomirio se, konačno, i jednom, da je dovoljno što je spasio sebe.
Onda je došao na red tv. Malo je istražio teme i povode za pojavljivanje naših "žreca", i ustanovio istu stvar kao i sa novinama. Tada je odlučio da ga uključuje samo za neki dobar, nereprizni, koristan program.
Oseća se samotno, ali svoj. Nema izbora.
I tako je (u)skratio skoro sve svoje bespotrebne aktivnosti. Vreme je uvek bilo dragoceno. Posebno sada, kada više nije mogao da stane pred tim nepreglednim poljem zamki.

Ne bi bio on da ga nisu zavodile sumnje: sa interneta su se pojavljivali, pa gubili, ponovo pojavljivali i igrali žmurke sa svojom publikom, likovi koji su došli do istina do kojih i on - kako smo i čime sve obmanjivani.
Nije mu kao čoveku bilo lako da se suoči sa strašnim sistemom ispletenih laži.
Svest o zabludama je kao kiselina razarala njegovu svakodnevnicu, lažnu stvarnost u koju veruju i dan danas toliki oko njega. (Da li da ih žali ili prezire?) Izmedju njih je staklo - on vidi, oni veruju i nikako ih ne može uveriti u svoje istine - gde smo, zašto smo u ovoj retorti.
Ne bi bio on,  da nije navodjen dalje - ne može da objasni zašto je upotrebio upravo ovu reč. Nešto ga je samo vodilo kroz teme i nalazio je smisao. Sve se savršeno uklapalo u sasvim novu arhitekturu, čiju je matematiku počinjao da prozire.
Da li da kaže? Vi ste posvećenici, u vas se uzdao da ćete razumeti. Po cenu da i kod vas straći svoj ionako mali kredit "normalnosti".
Stoga će vas u najkraćem upoznati sa zaključcima do kojih je došao, pa šta bude.
Dakle, počinje od kraja. Mi smo u retorti, zamorčići nekakvog eskperimenta. Dojadili smo svojim tvorcima - o njihovom prisustvu svedoče mnogi, ovo štivo je osnova najstarije istine (Ivan Antić, Dejvid Ajk, Erih fon Deniken...)
Razlikujemo se po sastavu, a cela naša istorija je pokušaj "popravljanja" naše vrste na planeti Zemlji. Možda smo, nesavršeni koliko jesmo, dojadili svojim gospodarima, koji su krenuli svim raspoloživim silama na nas, da nas u dogledno vreme unište i zamene nas nekom boljom, sebi korisnijom vrstu. Smenu generacija najočiglednije možete primetiti kod svog potomstva i mladjih naraštaja, koji pripadaju sasvim drugom svetu...Ti promenjeni, sa isključenim čulima i reakcijom na sve ono na šta se ranije reagovalo, ili neki novi svet i sasvim promenjena vrsta, možda će preživeti. Ovo kako je do sada - sigurno - ne.

Istrebljenje je u toku. Zaprašivanje, zagadjivanje životne sredine svim onim što nam uništava neophodan biosvet i nas same, temperaturne promene koje će bivati sve izraženije i nepodnošljivije, ataci na svest i zdrav razum, čije granice oni koji su nas stvorili poznaju bolje od nas, pošasti za odvraćanje pažnje od važnih znakova poslednjeg vremena - koje uopšte nije biblijsko, već zastrašujuće stvarno i već tu; s milion zakonskih normi, direktiva i uredbi regulišu i istovremeno, ispituju naše granice, moći da se pobunimo protiv namenjene sudbine otpisanih... Kao na pravednoga Jova pustili su prišt na Zemljane...
Danas ti, sutra ja, svi ćemo doći na red.
"Pleme moje snom mrtvijem spava".
Ne razlikuje noć od dana, čoveka od nečoveka, dobro i loše. Kako će tek poznati svoju budućnost? I to vrlo blisku.
                                      II
Zavodljivo, zavodljivo, nema šta! Još kad bi imalo smisao.
Teorija protiv teorije.
Obe gotovo izjednačene, jedna, doduše, institucionalizovana, priznata, standardna, konvencionalna (stvar navike, zar ne?) - suprotna iluzija za naivne, ubedjene, biće, u svoju posebnost. Kao što je u jednom trenutku, ostavši u potpunom mraku, poverovao i naš junak.

Ž. Ž.