Duše su kao svici. Za njih ne postoje zidovi, daljine, ono što je duši u telu nemoguće. Telo sputava, ali na svoj način i na određenom mestu dušu čini kompletnom, vidljivom.
Duša ponekad zaboravi na svoje telo. Telo je bolom opominje da je tu.
Duša vidi, oseća, zna. Duša postoji u mnogo dimenzija o kojima nemamo pojma dok je vezana u telu.
Duša je božanska i večna. Ona je iskrica raskošno pucketajućeg ognja. Nosi njegovu vatru.
Za dušu ne postoje granice: ni vreme, ni prostor, a ni fizika. Ona ima svoju fiziku.
Dušu ima sav živi svet, u čoveku samo postiže savršenstvo.
Duša gleda očima i prozire sve. Duša obitava u svim dimezijama vremena koje telo deli na "pre", "sada" i "posle". Sva se "vremena" u njoj mogu zbivati istovremeno.
Duša pamti i zaboravlja i vidi ispred. Duša sve zna.
Duša je najviši mogući oblik postojanja.
Duša ime stepene: plemenita je otvorena i svesnija, manje dobra je samo nerazvijenija i čeka nova iskustva, osvešćenje.
Duše su jedina neprekinuta nit života. Duše su najfinija hemija.
Nerazvijene duše nastanjuju bolje telo od onog koje su napustile. One imaju onoliko prilika koliko im treba da dođu do sebe same i osvešćenja.
Osvešćene duše su savršene u svojoj večnosti.
One su najdivotnije plesačice samim smislom života.
Duše su suštastvo svih svetova. Otuda mitovi o paklu, raju i čistilištu.
Ž. Ž.
Нема коментара:
Постави коментар