Koliko god da, u ovom i ovakvom modernom vremenu, pripadnik ljudske vrste deluje prilično onemoćalo i beznadežno, oni koji mu rade o glavi su svesni da ni po koju cenu ne smeju da ga potcene.
Sračunati i beskrupulozni, ipak, veoma dobro znaju da treba da su uvek na oprezu. Računarska analitičnost je, naime, poprilično nemoćna kada se radi o mnogim ljudskim osobinama. Spontanost, prirodnost i nadahnuće posebno izazivaju njihovu pažnju i oprez. Te ljudske karakteristike su potpuno strane hladnim i sračunatim računarskim umovima koji nikako ne uspevaju da ih klasifikuju na pravi način. Zato su im, između svega ostalog, navedene ljudske karakteristike posebno mrske.
Dodatno ih užasava ljudsko umeće da se pronađe izlaz iz, gotovo, svake nemoguće situacije. Do besa ih, takođe, dovodi nerešiva enigma da ugroženost i osećaj opasnosti, paradoksalno, osnažuje ljudsku vrstu i da u takvim situacijama ništa, apsolutno ništa, ne može da se predvidi. Kod računarskih umova su, naime, dva i dva uvek četiri...
Naizgled, ljudska populacija je potpuno podložna mnogim psihološkim zamkama, sve bučnijem i rigidnijem marketingu, stvaranju i održavanju lažne slike ili impresije o nečemu, zloupotrebi i favorizovanju, do krajnjih granica, nepotrebnih i opasnih predrasuda lii stereotipa...
Pojedina iskustva ljudske civilizacije, međutim, koliko god bila zasnovana na, možda, nepobitnim dokazima, ipak, pokazuju da tzv. domino efekt ima i svoju drugu stranu. Klatno, naime, uvek ima dva smera i, samim tim, osećaj nemoći, stvaran i hranjen stolećima, ima neobično vitalnu sposobnost, nikada do kraja objašnjenu, čudesne i začuđujuće transformacije...
Dakle, "računari ljudskog porekla", imaju pred sobom jedan veliki izazov.Taj izazov je, grubo rečeno - prirodni, nadahnuti i spontani čovek. Čovek paradoksalne logike, matematike, osećajnosti, mašte, inspiracije... I to sve na jednom jedinom mestu. Z. M.
Нема коментара:
Постави коментар