Još davno mi je nešto slično rekao jedan moj poznanik i tu sugestiju sam shvatio veoma ozbiljno pa sam počeo malo više da obraćam pažnju na ljudsko ponašanje i društvenost. Primetio sam da i drugi vole sa mnom da provode vreme i pomislio sam kako bi lepo bilo da čitav svet postane jedna velika družionica...
Kao dečak sam voleo da čitam stripove o super herojima i veoma brzo sam zaključio da je svaki stanovnik ove predivne planete super heroj za sebe, ali da to retko ko ume da prepozna. Tada mi je sinula spasonosna misao da život malo vredi ako čovek nije deo nečega.
Pauk i njegova mreža bila mi je prva asocijacija. Ko se, naime, uplete u paukovu mrežu teško da može da se oslobodi. Ali moj zamišljeni pauk nije bio predator već spasilac. Svojom moćnom i lepljivom mrežom okupljao je razne slojeve živog sveta. Svako od njih je imao svoju manju ili veću vrednost, ali je bio duboko svestan da je živ i da je nekome potreban. Nikome, u toj i takvoj mreži, nije smetalo što je, ipak, prostor bio označen i zamišljen po mojim zamislima. Zašto bi i smetalo, mislio sam tada, kada je moja ideja krajnje plemenita?
Već tada sam, zapravo, doneo odluku da svi budu okupljeni na jednom jedinom mestu a da pravila budu moja. Sve ostalo je istorija..." (Iz predgovora mega bestselera "Ko je ovde glup?", autora Bajka Zezamberga, društvenog fenomena i super heroja današnjice.) Z. M.
Нема коментара:
Постави коментар