OPSEDNUTOST

"Opsednutost je glad za prekopavanjem tajni."

Moris je jasno osetio da klizi u novu opsednutost.
Ni u jednom trenutku, ma šta radio, ma s kim bio, iz podsvesti mu nije izlazila neutaživa glad za prekopavanjem tajne. Događalo mu se to čim bi namirisao opasnost. Neutoljiva želja za junačenjem.
Ovoga puta ne samo to - u svoj kovitlac ga je zakačila sama priča.
"Da li mi se na licu vidi sve?" - pitao je svoj lik, razgledajući se u ogledalu.
I te slutnje, te jasne, žive, gotovo opipljive slutnje!
Nešto će se dogoditi.

"Ko mi to piše?" - nije se iznenadio dok je iz poštanskog sandučeta vadio debelu žutu kovertu, od onih koje se za tili čas mogu isporučiti DHL-om.
Njen sadržaj ga takođe nije iznenadio.
Naprotiv, nastavljao je upravo tamo gde je zastao.
"Poštovani gospodine....", čitao je upravo odgonetku svojih višednevnih dilema, kao da je dobio rolnu filma, odmotavala se priča.
"Da, postoji čovek sa kojim se apsolutno slažem...Ne znam ko je ni kako me je našao. Razmišljamo isto" - sklopio je sadržaj prve pošiljke.
Neko je čitao njegove misli i otkrio nameru da napiše knjigu o...
Sutradan dve pošiljke u razmaku od nekoliko sati.

"Zašto je on ne napiše?" - nije imao kome da postavi pitanje. "Zna uvek ispred mene...prepustiću je njemu".
Moris je primio još par koverti, u sve dužim razmacima.
Znao je sve što mu je trebalo.
Jedino, više nije nalazio motiv da sedne za tastaturu.

P. S. Tekst se zasniva na istini.

Ž. Ž.