DANI

Dani su se već na nebo preselili. Juče, danas, sutra...
Straha nema. Dok ga ne bude bilo...

Minuti i sati... Tika-taka, tika-taka... 
Niko ne zna šta jeste i šta nije. Arhitekta se, naime, još uvek, krije...

Levo i desno, napred i nazad... 
Opijeni i zaneseni, poput zagledanih pijanaca, svako svoje sate, kao zaklon, broji...

Za sve to vreme, dva već, pomalo, umorna arhetipa, Ivan i Aljoša, svoj stari razgovor privode kraju, dok, jedan naspram drugog, različitim očima, svet posmatraju...

Kazaljke na satu uzdahom ispraćaju njihove poslednje izgovorene reči...      Z. M.