Date nepismenom hiljade i hiljade knjiga, očekujući da ih u što kraćem roku pročita.
I?
Niti će nepismeni, u tako kratkom vremenskom roku, postati pismen, niti će knjige dobiti odgovarajuću namenu.
Možda je još bolji primer o kmetovima, koji, kada su bili oslobođeni, nisu, kao što bi se dalo očekivati, dobili ni mrvicu od svojih nadanja. Šta im je, naposletku, značila sloboda ako nisu imali zemlju koju bi mogli da obrađuju? Ali, sloboda je uvek bila dobra za mahanje ispred očiju. Što je više bila u magli, to je bila zavodljivija i podložnija uticaju njenih najciničnijih glasnogovornika. Uz žrtvovanje čitavih generacija za "bolje sutra"...
Časovnik čije su kazaljke uhvaćene i zarobljene u mreži pomahnitalih želja i ambicija, još su jedan dokaz varljivosti vremena i kvarljivosti onih koji sebe njime obeležavaju, besramno tražeći besmrtno mesto u večitom kalendaru...
Primeri knjige i nepismenosti, oslobođenih kmetova, mogu da se posmatraju i kao nepisano pravilo koje nas, od najstarijih vremena, na žalost, sve brže i brže prati. Nesklad je, naime, odavno zauzeo mesto u ovom svetu.
Sve žešći sudar želja i mogućnosti, trezvenosti i ludila, pokazuje i dokazuje da je klica odavno posejana i da su plodovi takvog ponašanja u već poodmaklom stadijumu branja... Z. M.
Нема коментара:
Постави коментар