NA KROVU SVETA

Na krovu sveta... 
Kako to "ljudski" zvuči.
Možda i otrežnjujuće.

Gotovo siguran predznak za novi početak.
Za nekoga - završetak.

Zavisno od toga kako se sve posmatra.

To je onaj trenutak potpune neusklađenosti želje i mogućnosti. 
Uz svest da je sve, naizgled, uzalud.
I da je, takođe, sve moguće.

Trenutak kada, hteli ne hteli to da priznamo, nemo i nemoćno stojimo pred nekim vratima koja nikako da se otvore. 
Skoro pa po navici.
Kao nemušti posmatrači.
Ili onemoćali učesnici.
 

Uz bezbroj pitanja koja niko ne čuje.
I odgovora koje, takođe, nema ko da čuje.

 Z. M.