Mnogo kasnije sam saznao da je svitac voleo da mu priča razne priče. On ih je pažljivo slušao, upijao njihov sadržaj, radoznalo i pomalo tajanstveno...
Vremenom, posle toliko dana i noći, primetio sam da svica više nije bilo...
Umesto njega ostao je samo čudan odsjaj u dečakovim očima...
Promenio se i kao da se neka seta ili tuga uselila kod njega.
Onda, jednoga dana, uveliko odrastao i sazreo, rešio je da ode na put i to na mesta o kojima mu je davno svitac govorio...
Od tog trenutka malo šta sam novo čuo o "dečaku" setnih i zelenih očiju. Tek...
Jednoga dana, posle toliko godina, sasvim slučajno smo se sreli. Iste oči, setan pogled i onaj stari odsjaj u očima. Ništa mi nije rekao, samo je lagano pokazao rukom u pravcu daleko iznad naših glava...
Pogledao sam gore, zatim u njega i osmehnuvši se - setio se svega... Z. M.
Нема коментара:
Постави коментар