ZAVIDNI I ZAJEDLJIVI - PONEKAD

Podilaženje najprizemnijim željama i neostvarenim snovima - to smo mi. Ponekad.

Nadobudni potcenjivači prvo sopstvenog pa onda i tuđeg - zar smo i to ponekad? 
Galamdžije najprimitivnijeg rečnika - i to smo, izgleda, ponekad. 
Najpovršniji tumači svog i tuđeg života i satrapi sopstvenih zabluda - da li je moguće da smo i to ponekad? 
Prepotentne sveznalice, baštinici (polu)znanja - čak i to, ponekad? 
Poštovaoci letećih naslova, najglupljih pošalica i prostačkog isticanja - možda smo i to, ponekad?

Mislioci i klimoglavci - moguće i to da smo, ponekad. 
Pljuvatori, koji nikome grešku ne praštaju - i to, ponekad. 
Samoživi samoživci, čuvari ko zna kojeg i čijeg života, koji tako uporno životare - i to smo, ponekad. 
Poltroni i snagatori   - ponekad. 
Zavidni i zajedljivi - nije važno zbog čega, jer smo i to, ponekad. 

Malodušni samobatinaši - ponekad...

 
A kada nismo sve ovo "ponekad" nabrojano, da li, uopšte, znamo kakvi smo u stvari? Da li ponešto i preostane osim našeg voljenog i ljubljenog - "ponekad"?  Z. M.