Čarobnjak Petar Magus iz Gita, poželeo je da bude novi i jedini Mesija. Prvobitno je bio hrišćanin i o njemu su kružile razne priče.
Bio je među Filipovim slušateljima i bio je prisutan na Stefanovom kamenovanju. Bavio se, inače, raznim tajnim znanjima i, vremenom, stekao je širok krug pristalica. Smatrao je da svako ko ima novca može sve da kupi. Tako je hteo da kupi pravo da i Sveti Duh uđe u njega. Naljutio se na Apostole zbog otpora koji su mu pružili zbog te želje i krenuo je put Rima. Tamo je čak proglašen za Boga – i statue su podizali u njegovu čast. Širio je krug pristalica i govorio je sve više i više protiv Apostola i Crkve.
U vreme cara Klaudija, na rimskom Forumu, došlo je do zagonetnog i čuvenog susreta i dvoboja dva Petra:
…Čudak se vinuo u nebo, gledajući na sve nas nadmoćno i bezobrazno. Na njegovom licu je, sve to vreme, bio neprirodan osmh. Stranac iz Judeje je, nasuprot toj samozvančevoj predstavi, pogledao u nebo sa koga se spuštala svetlost. Petar, Samarićanin, samozvani Bog, Magus za lakoverne, iznenađen i razrogačenih očiju pogledavši u, za mene, nepoznatom pravcu, sjurio se ka zemlji, na očigled iznenađenih posmatrača. Kao da je ugledao nešto što nije želeo da vidi i sledećeg trenutka je svom silinom tresnuo o zemlju. Od Simona Petra, samozvanog maga iz Samarije, posle takvog užasnog pada, nije ostalo ništa. Na mestu je ostao mrtav...
Pridošlica iz Judeje me je, po okončanju neobičnog dvoboja, pogledao i prišavši mi, rekao:"Idi tamo gde te nema i budi tamo gde su svi." Bar mi se tako učinilo da sam čuo...
Nisam najbolje razumeo značenje tih reči...
Međutim, u tom trenutku, pre nego što sam stigao bilo šta da pitam, vojnici su prišli mom novom poznaniku. Hteo sam da stanem ispred njih i zaštitim Judejca, zagrlivši ga, naivno se nadajući da ću tako da sprečim vojnike u njihovoj nameri da ga uhapse. Lako su ga otrgli od mog zagrljaja i na očigled mase odveli…
Znao sam šta to znači...
...Svetkovina i slavlje su u Večnom gradu Rimu i amfiteatar je bio ispunjen do poslednjeg mesta. U areni, pred našim očima, odigravao se nestvaran trenutak susreta smrti i života. Ljudska krv, toliko opijajuća, ispunila je srca ovih ljudi koji su došli na „najradosniju“ zabavu. Krici, koji su stizali iz dubine amfiteatra, pojačavalli su zanos svih posmatrača. Divlje životinje su ubijale i komadale nesrećne ljude a krstovi su se tresli od užasa koji se širio. Jedan krst je, međutim, od toliko drugih, bio drugačiji. Bio je, naime, okrenut naopačke. Na njemu je bio moj skorašnji poznanik iz Judeje. Rimljani, moji sugrađani, potpuno opijeni i raspomamljeni, urlali su na sav glas tražeći još više smrti. U sebi sam se molio da mučenje, napokon, prestane i da se okonča ovaj trenutak ljudskog poraza i slave. Naši pogledi, koliko god jedan od drugog bili udaljeni, sreli su se u jednom trenutku. Onako raspet, činilo mi se, video je bolje i jasnije od svih...
Spustio sam glavu od stida, nemoćno se setivši reči koje mi je uputio na Forumu...
„Upamti Rimljaninu, gordi čoveče.
Tamo, kuda ti pogled dopire hodao je stranac i brat moj čije ime kasno upamtih.
Ni zbogom mu ne rekoh, ni pomoć mu ne pružih, a na sudnji čas mu dođoh.
Upamti Rimljaninu, u slavu Gospoda stradaše.
Čovek mu beše ime.
Na Petar se odazivaše…“
P. S. Tekst nema nikakve pretenzije da bude istorijski. Naime, sam dvoboj izmedju Sv. Petra i Petra Magusa, dogodio se u vreme cara Klaudija. Poznato je da je Sveti Petar stradao na krstu 64. godine, u vreme cara Nerona. Z. M.
Нема коментара:
Постави коментар