SILE MOĆI I NEMOĆI

Tek je prošlo 16 časova i prvi znaci sumraka su se pojavili u Njujorku. Decembarsko tmurno vreme, ispunjeno nesnosnim smogom, sa snegom od skoro jedan metar, nije sprečavalo čoveka krupne konstitucije da užurbanim korakom, držeči beli presavijeni papir u ruci, hita ka 57. ulici i broju 29.

Osvrnuvši se, pogledavši levo i desno, zazvonio je tri puta na velika i teška vrata. Posle nekoliko trenutaka, vrata su se otvorila.
"Dugo vas već čekamo, izvolite," hrapavo teškim glasom rekao je čovek sa ulaznih vrata. Posetilac je spremno zakoračio, predao osoblju suvišnu garderobu i ušao u poluzamračenu odaju…
Događaj o kome je reč, zbio se 18. decembra 1967. g. U pitanju je bio razgovor i sastanak o nekrunisanim vladarima sveta… 

Naime, nekrunisani kralj „sivog“ novinarstva i učesnik svih alternativnih panel diskusija, Džejms Postner, došao je krajem 1967. godine do dokumenta koji je ukazivao da mnogo toga u svetu nije u redu i da se, takođe, mnogo toga još više priprema.
Ukratko, u dokumentu, koju je Postner tako grozničavo nosio u 57. ulicu, pisalo je da je potrebno još samo nekoliko decenija da bi se zaokružio proces koji je poćeo nekoliko stotina godina ranije. Na papiru je, naime, bilo ispisano nekoliko stotina imena, poznatih i nepoznatih tadašnjoj javnosti. Finansijski magnati, vrhunski naučnici, kulturni poslenici… Svi su oni bili na spisku. Ono što je posebno zaprepastilo Postnera, bilo je da su i najveći ideološki neprijatelji bili veoma poželjni saveznici - čak u veoma bliskim i prisnim odnosima. U velikoj odaji njujorške ulice primili su ga, inače, najznačajniji predstavnici SAD-a. Sam sadržaj sastanka, naravno, nikada nije ni na koji način obelodanjen.

Preko svojih veza, kojih je imao na svim stranama, Postner je puštao informaciju za informacijom. Prve lokalne novine New York Balance, početkom 1968. g. počinju seriju tekstova o opasnosti koja preti svetu. Odmah za njim, pridružuju se mnogi lokalni listovi, da bi ubrzo broj premašio nekoliko hiljada pisanih biltena i glasila. Zanimljivo, niko od tzv. velikih listova nije hteo da objavi niti jednu jedinu reč od svega toga. Međutim, takvo ponašanje oficijelne štampe je samo pojačalo interesovanje čitalačke javnosti.
Optužbe su, međutim, pljuštale sa svih strana. Od toga da vlada štiti sve nabrojane, pa do najgore zamišljenog scenarija preuzimanja vlasti. Počela su da isplivavaju na površinu i imena koja nisu bila na spisku…
Ređale su se najfantastičnije teorije, pretpostavke i zavere. Međutim, nešto je, ipak, promaklo javnosti.

Gde je, već tada, bio Džejms Postner? On je zapravo, posle prvog objavljivanja o čitavom slučaju u lokalnim novinama, naprosto nestao. Niko ga više nije pominjao i skoro da su svi zaboravili da je od njega sve poteklo. Priča, u svim svojim oblicima, je nastavila da živi do današnjih dana. Zapravo, po zamišljenoj zamisli, ona je i više od svega ispunila svoju namenu…

Ovde je ukratko prepričan događaj koji je toliko uskovitlao tadašnju alternativnu javnost. Prikazano je na koji način uspeva priča koja nikakvog dodira sa istinom nema. Rezultat svega je bio taj da se itekako povećao broj onih koji su počeli da razmatraju mogućnost svemogućeg upravljanja svetom iz senke. Isto tako, informacije koje su kružile, pojačavale su utisak moći, koji je autor pamfleta hteo da postigne. Cilj je bio pokazati sveprisutnost sile i moći a, sa druge strane, i nemoći, koja u svakom trenutku može da bude stvarna i opasna po čovečanstvo.

  P. S. Priča (objavljena prvi put pre oko jedne decenije) je potpuno izmišljena i ima za cilj samo da pokaže na kakve se sve načine može manipulisati ljudima. Svi događaji i ličnosti su, dakle, potpuno izmišljeni.  Z. M.