Vesvord televizija iz Britanije je 1973. godine prikazala iscrpan dokumentarni film o žiteljima mestašca Spigot koji su se organizovali da se bore protiv međunarodnih mernih jedinica. Informacija da je vlada prihvatila novi oblik merenja, preteći strogim kaznama ko se o odluku ogluši, izazvala je gnev i revolt kod odvažnih tradicionalista. Pozvali su sve stanovnike Britanije da im se pridruže i najavili su borbu do kraja.
Bilo je neophorno da se slavni govornik Coiceron angažuje u potrazi za Arhimedovim grobom. Neka pravila ljudskog ponašanja se do danas, na žalost, nisu promenila...
Svi smo mi glumci u ovom svetu lepote i užasa i svi imamo uloge koje su nam, na ovaj ili onaj način, dodeljene i koje smo, ovako ili onako, uspešno ili manje uspešno, savladali.
Malo ko je mogao da pretpostavi da će kratkotrajan razgovor između francuskog kralja Anrija II od Valoa i malog dečaka Anrija od Navare kriti jednu veliku istinu. Naime, prilikom tog susreta francuski kralj je u šali poručio golobradom dečaku da će biti francuski kralj. “O be (dobro)…“ na iskvarenom bearnsko-latinskom mlađi Anri je potvrdno odgovorio ne znajući ni sam koliko će biti u pravu…
Adolf Hitler: “ Moramo da smanjimo stanovništvo i treba da razradimo tehniku depopulacije… Pod tim ja ne podrazumevam obavezno uništenje, nego prosto mere za gušenje njihove ogromne prirodne plodnosti. Postoji mnogo puteva, sistematskih i relativno bezbolnih, u svakom slučaju beskrvnih, da bismo naveli nepoželjne rase da izumru.“
Oni su (samo) mentalitet nastao iz pohlepe. Vremenom su postali imuni na skoro sve bolesti i čini se, ponekad, kao da ne pripadaju ovom svetu. Neki put ih zabrine, eventualni, pad sa visine na koju su se popeli... U stvari, takva mogućnost ih užasava i boje se i da misle o tome.
Vreme u kojem smo izloženi zračenju kućnih aparata, nove tehnike -kompjutera, mobilnih telefona, ogromnih ekrana, zagađenju iz vazduha, vode i zemlje, hrane, radiokativnosti, čemu ne.
Kada je jednog septembarskog dana 1848. godine uzorni nadzornik Vermontske železnice Fineas Gejdž doživeo tešku tragediju na poslu, nije ni u snu mogao da pretpostavi šta će da se desi. Bio je to put od zlosrećne sudbine do anala medicinske nauke.
Alfred Kinsi, kontroverzni otac „seksualne revolucije“, ali zato ne manje uticajan na američko liberalno zakonodavstvo, iako dobrano zaljuljan, i posle roliko decenija perfidno odoleva radikalnoj kritici koja revidira i optužuje njegovo, kako tvrdi i dokazuje „pseudonaučno (ne)delo“, koje, u doba globalizma, još uvek nenadoknadivo košta generacije i generacije.
