Adolf Hitler: “ Moramo da smanjimo stanovništvo i treba da razradimo tehniku depopulacije… Pod tim ja ne podrazumevam obavezno uništenje, nego prosto mere za gušenje njihove ogromne prirodne plodnosti. Postoji mnogo puteva, sistematskih i relativno bezbolnih, u svakom slučaju beskrvnih, da bismo naveli nepoželjne rase da izumru.“
Poigravanje s bogovima, Tvorcima (ili Tvorcem) Vaseljene i čoveka, na vrhu hijerarhije stvorenih ili tvoraca samih… podseća na jedno od večitih pitanja: šta je starije… Stvoren po teološkoj dogmi po liku i obličju Božjem, kao Tvorac u ortodoksiji ateista, čovek se nije pokazao Bog zna kakvim. Nesavršenstvo sveta po prvima pokazuje promisao Boga, po potonjima da stvoren ne može da stvara po uzoru na Tvorca. Bilo kako jeste, zastrašuje pomisao da čovek na sebe može preuzeti odgovornost stvaranja i kontrolisanja vrste, sem onoliko koliko mu je priroda namenila. Postoji i čitava nauka o kontroli širenja populacije, rađanju „dozvoljenih“ i „poželjnih“ primeraka, selekciji ljudi, porodica i gena, EUGENIKA.
Na pomen eugenike asocijacije su krajnje negativne i mračne.
Rođena u doba buđenja prirodnjačke nauke, potekla iz darvinističkog shvatanja vitaliteta, eugenika je uvek uzbunjivala javnost nepostojanjem granice između teorije i prakse. Čovečanstvo su uvek plašila „Ostrva doktora Moroa“. Da li postoje? Znajući da se pravo na život i obratno, njegovo uskraćivanje (i nesavršenstvo u najširem smislu) najžešće sukobljava sa moralom i humanošću, eugenika je oduvek dočekivana na nož, te ostajala privilegija nekakve „racinalističke“ elite. Maltusovi vernici, uplašeni da će planeta biti tesna milijardama koje je mogu preplaviti (i dokazati neselektivnu moć biologije), pravdali su pionirsku selekciju ljudi pravljenjem mesta za odabrane ( za život). Uvek su ideje eugenike imale svoje epigone i zagovornike.
Principi Čarlsa Darvina o prirodnoj selekciji (vrsta) ostavili su dubok trag u delu osnivača eugenike, koji je bio i njegov rođak, Frensina Galtona. Ideja o kojoj su kroz epohe razmišljali vladari kako bi obuzdali pobune i kontrolisali podanike, ako nije ranije (nemamo pouzdane i validne podatke), počela je iz teorije da zaživljava u praksi, prema nekim izvorima, s prvim genetičkim istraživanjima o nasleđu osobina i odlika familija (rodova). Stoga sumnje autoriteta da se eugenika usavršavala kao strogo čuvana tajna iz mnogo starijeg vremena nego onog kada se pretpostavlja da je započeta i kada su evidentirani prvi (i to masovni) slučajevi „selekcije“.
(Nema sumnje da se puna istina zna i evidentira, samo nije dostupna. Nije još dostupna. Selektivno će biti dostupna).
U crno-belim remek delima Orsona Velsa i drugih genija sedme umetnosti, ova tema je načeta u priči o emigrantima koji opsedaju obećanu Ameriku.
Da su magičari celuloida poznavali strahotnu priču koja se posebno ukorenila u Novoj, obećanoj i kakvoj sve ne zemlji, svedoči podatak da je ključnu ulogu u popularizaciji eugenike odigrala jedna od vodećih američkih lekarki svoga doba (s kraja 19. i početkom 20.veka), dr Margaret Sanger. Ona će 1916. godine osnovati Američku ligu za kontrolu rađanja. Koliko će popularnost eugeničkih principa o selekciji dobrih gena i potomstva rasti svedoči podatak da je već za pet godina, upravo u saglasnosti sa hrabrom kinematografijom koja je sve ovo zabeležila, sa znanjem i bez znanja onih nad kojima je izvršena, obavljeno 22.000 sterilizacija u Americi! Najverovatnije, strahotnom zloupotrebom medicine. Koliko sve ovo podseća na naciste? Ima i direktnijih veza. SAD će podizati raspoloženje građanstva prema eugenici i selekciji ljudi iz redova svojih najviđenijih političkih, naučnih i kulturnih prvaka. Raspoloženje će podići donošenje Zakona o sterlizaciji 1930.godine! Teške godine. Prohibicija, kriza, mafija, predosećanje krvavog svetskog rata i klanice. Amerika prednjači: sudija Oliver Vendal Holms osudiće na sterilizaciju treću generaciju „imbecila“ Keri Bak. U novijoj praksi Amerike primeri satiranja nemoćnih, „beskorisnih“, invalida, bolesnih su sasvim uobičajena stvar: sleduju im zatvori, duševne bolnice, kazamati… I, naravno, preventivno zatiranje najsavremenijim genetičkim tehnologijama.
Vratimo se, međutim, na praktične nastavljače i naslednike tekovina američkih i britanskih eugeničara: Treći Rajh i naciste. O najdirektnijim uzorima svedoči prerastanje (danas bi se to zvalo preregistracija) Lige za kontrolu rađanja u Američku federaciju za planirano roditeljstvo 1942.godine! Rat u Evropi je besneo: nacisti su sprovodili svoja istraživanja na ljudima u logorima smrti (Mengele), naučna saradnja sa Amerikom rezultirala je terminom sa (malo)građanskim prizvukom- planirano roditeljstvo, koje se odobravalo na osnovu porodičnog „pedigrea“, odnosno dokaza o arijevskom poreklu…
Po uzoru na američki Zakon o sterilizaciji iz 1930.godine, nacisti će odmah po dolasku na vlast uvesti 14.jula 1933. godine Zakon o sprečavanju rađanja potomstva kod ljudi sa naslednim bolestima. Jevrejstvo će proglasiti „naslednom anomalijom“, na primer. Tada je samo kod stanovništva „mešovitog porekla“, poluarijevaca sterilisano najmanje 350.000 ljudi!
Da li možemo pretpostaviti šta se u vreme sofisticiranih medicinskih, farmaceutskih, kozmetičkih sredstava, uključiv i hranu, događa sa humanom genetikom? Imamo li osnova za nadu da služi dobru?
Opštepoznato je da je genetički inženjering usavršen. Da li je proizveden klon čoveka? Genetički inženjering otkrio je najdublje tajne nasleđivanja, ušao u kod DNK, otkupljuju se jajne ćelije zdravih, lepih i jakih sportistkinja kako bi se ukrštale sa muškim genetskim materijalom za rađanje toliko puta istorijski pominjanog „ibermenša“- natčoveka, bez mana. Prenatalnom dijagnostikom utvrđuju se anomalije i jačaju pokreti koji zagovaraju uništavanje bolesnog ploda. Čini se da ovom eksperimentu hlorom, fluorom, bromom… čime sve, ne pogoduje jedino siromaštvo konzumenata. „Doći glave“ bilogiji nije lako. Barem dok je dežurnih pogleda. Zatrašujuća priča zastrašujućih razmera. Ž. Ž.
Na pomen eugenike asocijacije su krajnje negativne i mračne.
Rođena u doba buđenja prirodnjačke nauke, potekla iz darvinističkog shvatanja vitaliteta, eugenika je uvek uzbunjivala javnost nepostojanjem granice između teorije i prakse. Čovečanstvo su uvek plašila „Ostrva doktora Moroa“. Da li postoje? Znajući da se pravo na život i obratno, njegovo uskraćivanje (i nesavršenstvo u najširem smislu) najžešće sukobljava sa moralom i humanošću, eugenika je oduvek dočekivana na nož, te ostajala privilegija nekakve „racinalističke“ elite. Maltusovi vernici, uplašeni da će planeta biti tesna milijardama koje je mogu preplaviti (i dokazati neselektivnu moć biologije), pravdali su pionirsku selekciju ljudi pravljenjem mesta za odabrane ( za život). Uvek su ideje eugenike imale svoje epigone i zagovornike.
Principi Čarlsa Darvina o prirodnoj selekciji (vrsta) ostavili su dubok trag u delu osnivača eugenike, koji je bio i njegov rođak, Frensina Galtona. Ideja o kojoj su kroz epohe razmišljali vladari kako bi obuzdali pobune i kontrolisali podanike, ako nije ranije (nemamo pouzdane i validne podatke), počela je iz teorije da zaživljava u praksi, prema nekim izvorima, s prvim genetičkim istraživanjima o nasleđu osobina i odlika familija (rodova). Stoga sumnje autoriteta da se eugenika usavršavala kao strogo čuvana tajna iz mnogo starijeg vremena nego onog kada se pretpostavlja da je započeta i kada su evidentirani prvi (i to masovni) slučajevi „selekcije“.
(Nema sumnje da se puna istina zna i evidentira, samo nije dostupna. Nije još dostupna. Selektivno će biti dostupna).
U crno-belim remek delima Orsona Velsa i drugih genija sedme umetnosti, ova tema je načeta u priči o emigrantima koji opsedaju obećanu Ameriku.
Da su magičari celuloida poznavali strahotnu priču koja se posebno ukorenila u Novoj, obećanoj i kakvoj sve ne zemlji, svedoči podatak da je ključnu ulogu u popularizaciji eugenike odigrala jedna od vodećih američkih lekarki svoga doba (s kraja 19. i početkom 20.veka), dr Margaret Sanger. Ona će 1916. godine osnovati Američku ligu za kontrolu rađanja. Koliko će popularnost eugeničkih principa o selekciji dobrih gena i potomstva rasti svedoči podatak da je već za pet godina, upravo u saglasnosti sa hrabrom kinematografijom koja je sve ovo zabeležila, sa znanjem i bez znanja onih nad kojima je izvršena, obavljeno 22.000 sterilizacija u Americi! Najverovatnije, strahotnom zloupotrebom medicine. Koliko sve ovo podseća na naciste? Ima i direktnijih veza. SAD će podizati raspoloženje građanstva prema eugenici i selekciji ljudi iz redova svojih najviđenijih političkih, naučnih i kulturnih prvaka. Raspoloženje će podići donošenje Zakona o sterlizaciji 1930.godine! Teške godine. Prohibicija, kriza, mafija, predosećanje krvavog svetskog rata i klanice. Amerika prednjači: sudija Oliver Vendal Holms osudiće na sterilizaciju treću generaciju „imbecila“ Keri Bak. U novijoj praksi Amerike primeri satiranja nemoćnih, „beskorisnih“, invalida, bolesnih su sasvim uobičajena stvar: sleduju im zatvori, duševne bolnice, kazamati… I, naravno, preventivno zatiranje najsavremenijim genetičkim tehnologijama.
Vratimo se, međutim, na praktične nastavljače i naslednike tekovina američkih i britanskih eugeničara: Treći Rajh i naciste. O najdirektnijim uzorima svedoči prerastanje (danas bi se to zvalo preregistracija) Lige za kontrolu rađanja u Američku federaciju za planirano roditeljstvo 1942.godine! Rat u Evropi je besneo: nacisti su sprovodili svoja istraživanja na ljudima u logorima smrti (Mengele), naučna saradnja sa Amerikom rezultirala je terminom sa (malo)građanskim prizvukom- planirano roditeljstvo, koje se odobravalo na osnovu porodičnog „pedigrea“, odnosno dokaza o arijevskom poreklu…
Po uzoru na američki Zakon o sterilizaciji iz 1930.godine, nacisti će odmah po dolasku na vlast uvesti 14.jula 1933. godine Zakon o sprečavanju rađanja potomstva kod ljudi sa naslednim bolestima. Jevrejstvo će proglasiti „naslednom anomalijom“, na primer. Tada je samo kod stanovništva „mešovitog porekla“, poluarijevaca sterilisano najmanje 350.000 ljudi!
Da li možemo pretpostaviti šta se u vreme sofisticiranih medicinskih, farmaceutskih, kozmetičkih sredstava, uključiv i hranu, događa sa humanom genetikom? Imamo li osnova za nadu da služi dobru?
Opštepoznato je da je genetički inženjering usavršen. Da li je proizveden klon čoveka? Genetički inženjering otkrio je najdublje tajne nasleđivanja, ušao u kod DNK, otkupljuju se jajne ćelije zdravih, lepih i jakih sportistkinja kako bi se ukrštale sa muškim genetskim materijalom za rađanje toliko puta istorijski pominjanog „ibermenša“- natčoveka, bez mana. Prenatalnom dijagnostikom utvrđuju se anomalije i jačaju pokreti koji zagovaraju uništavanje bolesnog ploda. Čini se da ovom eksperimentu hlorom, fluorom, bromom… čime sve, ne pogoduje jedino siromaštvo konzumenata. „Doći glave“ bilogiji nije lako. Barem dok je dežurnih pogleda. Zatrašujuća priča zastrašujućih razmera. Ž. Ž.
Нема коментара:
Постави коментар