Od anonimnih fantasta do planetarnih hipnozitera je priča koja se ponavlja...
Čovekov mikrokosmos pokazuje beskrajne dubine i visine i porede ga sa nesagledivim prostranstvima.
Kada god je čovek pokušao da promeni taj sklad nije se najbolje završavalo po njega…
Iza tih pokušaja ostajali su, gotovo, nesagledivi problemi koje su sledeće generacije bile prinuđene mukotrpno da rešavaju.
Neusklađenost sa „datim“ i traženje nečega što često i nije za njega, ukazuje na čovekovu sklonost ka, povremenom, ignorisanju svog okruženja. Takođe i, svakako, potpuno neadekvatnom sagledavanju svojih mogućnosti. Naše „oči“, naime, ne vide iza svakog horizonta.
Nikakva tehnologija u takvim situacijama ne može da pomogne. Ona će samo, eventualno, da zavara ili odloži red stvari. "Naplata", posle svega, sustigne neretko baš one koji nikakvu istinsku krivicu ili odgovornost nemaju...
Tanke linije „između“ su i suviše tanke i znale su i znaju da prirede nezamislive probleme, opominjući na svu (ne)izvesnost koja očekuje čoveka ako se, uz sve vidljive i nevidljive opomene, odluči ili usudi da ih pređe.
Jedan od mnogih koji je, recimo, poželeo da pređe neku svoju liniju, poverovavši, u jednom trenutku, u svoju "božansku" misiju i ulogu je Petar Magus iz Gita. Poznato je kako je završen njegov "dvoboj" na rimskom Forumu sa apostolom Petrom.
Sličnih primera u ljudskoj istoriji gotovo je napretek. U pitanju su samo drugačije okolnosti i uloge: od porodičnog okruženja anonimnih fantasta do pozornice planetarnih hipnotizera.
Uzročno posledična veza između prvih i drugih je, gotovo, nemerljiva - poput otrova. Sa ponižavajućim ili tragičnim krajem za mnoge.
„Ali ti nisi znao da čovek tek što odbaci čudo, da će odmah odbaciti i Boga, jer ćovek ne traži toliko Boga koliko čudo. Pa pošto čovek nije kadar da ostane bez čuda, on će ponastvarati sebi mnoštvo novih čudesa, svojih rođenih čudesa i pokloniće se vračarskom čudu, bapskim vradžbinama, makar sto puta bio buntovnik, jeretik i bezbožnik…“ (Veliki Inkvizitor – Braća Karamazovi, Fjodor Mihajlovič Dostojevski).
"Pokazaću ti zemlju koje nema. Neće ti biti teško da se navikneš na nju..." Z. M.
Čovekov mikrokosmos pokazuje beskrajne dubine i visine i porede ga sa nesagledivim prostranstvima.
Kada god je čovek pokušao da promeni taj sklad nije se najbolje završavalo po njega…
Iza tih pokušaja ostajali su, gotovo, nesagledivi problemi koje su sledeće generacije bile prinuđene mukotrpno da rešavaju.
Neusklađenost sa „datim“ i traženje nečega što često i nije za njega, ukazuje na čovekovu sklonost ka, povremenom, ignorisanju svog okruženja. Takođe i, svakako, potpuno neadekvatnom sagledavanju svojih mogućnosti. Naše „oči“, naime, ne vide iza svakog horizonta.
Nikakva tehnologija u takvim situacijama ne može da pomogne. Ona će samo, eventualno, da zavara ili odloži red stvari. "Naplata", posle svega, sustigne neretko baš one koji nikakvu istinsku krivicu ili odgovornost nemaju...
Tanke linije „između“ su i suviše tanke i znale su i znaju da prirede nezamislive probleme, opominjući na svu (ne)izvesnost koja očekuje čoveka ako se, uz sve vidljive i nevidljive opomene, odluči ili usudi da ih pređe.
Jedan od mnogih koji je, recimo, poželeo da pređe neku svoju liniju, poverovavši, u jednom trenutku, u svoju "božansku" misiju i ulogu je Petar Magus iz Gita. Poznato je kako je završen njegov "dvoboj" na rimskom Forumu sa apostolom Petrom.
Sličnih primera u ljudskoj istoriji gotovo je napretek. U pitanju su samo drugačije okolnosti i uloge: od porodičnog okruženja anonimnih fantasta do pozornice planetarnih hipnotizera.
Uzročno posledična veza između prvih i drugih je, gotovo, nemerljiva - poput otrova. Sa ponižavajućim ili tragičnim krajem za mnoge.
„Ali ti nisi znao da čovek tek što odbaci čudo, da će odmah odbaciti i Boga, jer ćovek ne traži toliko Boga koliko čudo. Pa pošto čovek nije kadar da ostane bez čuda, on će ponastvarati sebi mnoštvo novih čudesa, svojih rođenih čudesa i pokloniće se vračarskom čudu, bapskim vradžbinama, makar sto puta bio buntovnik, jeretik i bezbožnik…“ (Veliki Inkvizitor – Braća Karamazovi, Fjodor Mihajlovič Dostojevski).
"Pokazaću ti zemlju koje nema. Neće ti biti teško da se navikneš na nju..." Z. M.
Нема коментара:
Постави коментар