Neko u predstavi dobija najvredniju poćast za ostvarenu ulogu, neko, naprotiv, gubi sve, neko, pak, mukotrpno hoda kroz životne izazove a neko zamorno tumara po jednom te istom mestu…
Grozničavo verujemo, u isto vreme, kako smo stanovnici nekakvog beskraja koji smo, ne sumnjajući ni trenutka u svoj sud i zaključak, dobrim delom, sami stvorili...
Čak je i vreme, u ovom našem i ovakvom svetu, isključivo prilagođeno našim navikama, potrebama i merilima…
Isto kao i u stvarnom svetu i životu… Z. M.
Нема коментара:
Постави коментар