Da veliki astronom i matematičar Johanes Kepler, sveznadar po slobodarskom i revolucionarnim duhom, nije u svom delu odao poštovanje za proračune elipse Hipatiji iz drevne istorije, i tako sećanje na nju preneo u moderno doba; da tu gotovo ugašenu iskru svojim filmskim spektaklom Agora nije rasplamsao Alehandro Amenabar, teško da bi iz fragmenata njenih učenika Sinezija i Damaskiosa, kao i savremenika hroničara Sokrata Skolastika, ijedan zrak svetla našeg doba osvetlio njeno blistavo postojanje.
Kao prvoj ženi filozofu, matematičaru i astronomu koja je poučavala u Aleksandrijskoj biblioteci u četvrtom i petom veku nove ere ovim joj odajemo dužno priznanje.
Vaspitavana u antičkom duhu, pod okriljem svoga oca Teona, takodje slavnog matematičara, i svih vidjenijih duhova svoga vremena, Hipatija je bila na izvoru nauke, pri slavnoj Aleksandrijskoj biblioteci, u kojoj je izučavala originalne spise velikih umova.
Život je posvetila filozofiji i nauci.
Hroničari beleže da je bila izuzetno omiljena i uspešna u učenju i vaspitanju generacija vladara. Stoga im je uvek bila dragoceni savetnik.
S pogledom uprtim u nebo, svojih 45 godina života provela je pokušavajući da otkrije principe na kojima počiva Kosmos i Zemlja.
Njena tvrda vera u nauku i znanje koštala ju je života u vreme ljutih verskih i političkih antagonizama u Aleksandriji - prema nekim izvorima - ne želeći da se pokrsti silom, braneći do smrti stav da je vera stvar slobodnog izbora, ostala je sama nasuprot rulji koja ju je kamenovala.
Koliki je uticaj ove žene koja je vladala vladarima svojom mudrošću i vrlinom bio, svedoči činjenica da su, njenom smrću opijene ubice njen leš danima vukli kao trofej ulicama rodne Aleksandrije.
Bežeći sa svojim učenicima iz Aleksandrijske biblioteke, spasla je ognja mnoga vredna pisana dela.
P. S. Hipatija (370-415), je živela u vreme kada je Rimsko Carstvo sve više postajalo hrišćansko. Aleksandrija je u to vreme bila najvažniji centar hrišćanstva, preuzevši primat čak i od Rima i Konstantinopolja. Na patrijaršijaskom tronu Aleksandrije, u vreme Hipatijine smrti, bio je Kiril, energični i sposobni verski vođa. Nije bio nimalo blagonaklon prema ostacima paganske vere, samim tim ni prema Hipatijinim pogledima na svet. Ipak, radi istorijske istine, vredi napisati da su mišljenja podeljena oko njegove uloge u Hipatijinom ubistvu. Isto tako, mišljenja su podeljena oko toga, da li je Hipatija stradala iz verskih ili političkih razloga, jer je poznata činjenica da je aktivno učestvovala u žestokim političkim obračunima tog doba. Sticajem okolnosti, Hipatija, prva žena filozof, našla se na poraženoj strani...
Ž. Ž.
Нема коментара:
Постави коментар