Prastara zamisao o izabranom svetu i dalje ne gubi pristalice. Teorija o Izabranom, izabranima, u krajnjem „onima kojima Bog ne uzima greha“( ma šta činili, čine, dakle, u ime Njegovo, koji im je „dao“ sva ovlašćenja) upravo je podelila svet na „mlake“ („izbljuvaću ih iz usta svojih“) i „gorljive“, delatne. Na ono što su mnoge filosofije imenovale kao gospodare i robove. Svet podeljen na taj način (da samozvani „izabrani“ mogu krojiti pravila i sudbine - često bez kazne ili, naprotiv, uz obilnu itekako vidljivu nagradu za svako nečovečno postupanje) uvertira je za savršeno ukomponovan eugenički libreto!
Udaljimo li se od najzastupljenije, hrišćanske dogme o Sinu Božijem, Izabranome, Mojsijevom izabranom narodu, opet ćemo se saplesti o Raskoljnikova. Student, samozvanac Izabranik, koji je pogrešno tumačio znake proviđenja, daje sebi za pravo da sudi i odlučuje ko zaslužuje, a ko ne najsvetije -život. Koliko vredi baba zelenašica? Ubiti je značilo bi spasenje ko zna koliko dužnika kakav je siromašni, ambiciozni student… Ali, odakle mu pozvanje da život uzima, daje ili ga poklanja!?! Raskoljnikov ga nema i zato sa zahvalnošću prima kaznu za mučko i podlo, a ne korisno (spasavajuće!) ubistvo. Kazna je njegovo iskupljenje za povratak među nesavršene, grešne ljude.
Život i smrt nisu makaze za čoveka. Ovo je odgovor na nacizam ( drastični slučaj eugenike na delu, podjednako i u teoriji).
Možda (krajnje uslovno i oprezno, podložno beskonačnim moralkama i moralistici) postoje prihvatljivi, medicinski, životno indikovani slučajevi za „eugeniku“. Učestalost određenih bolesti, posebno duševnih ili degeneracija nagoni na napor da se patnja, bol spreče, kao na primeru eutanazije uz pristanak.
Kratka digresija na prethodne stavke: kada su Hrista pitali da li se subota (nedelja) moraju apsolutno poštovati, odgovorio je pitanjem: ako ti ovca padne u jamu, hoćeš li je spasavati ili ostaviti da u zamci umre zato što je dan za odmor?
Mnogi su upravo zbog ove vrste utilitarizma (a da ne pominjemo jevanđeljski savet: budite pitomi kao golubovi i mudri kao zmija!) skloni da eugenici dozvole „poboljšanja i popravke“ genetičkog statusa ljudske vrste, do zajednica preko naroda, rasa, čak i celokupne populacije. Ne samo skloni, već i poosebno raspoloženi za doterivanja Božjeg dela. Tamo gde „kvarovi“ prave nevolje, troškove i ometaju normalno funkcionisanje. Život bez problema u slavu Boga bez obzira na sredstva? Neobična i opasna eklektika.
Nije isključeno da je sve ovo samo jedan eksperiment.
Ako postoji i ako je dokazana ideja progresa, možda i napredak u nekom za epohe malo vidljivom smislu.
Možda se jedno govori, drugo čini? U ime prećut(a)ne saglasnosti sve je, baš sve, moguće. Ž. Ž.
Нема коментара:
Постави коментар